Nova Evropa

Ча »са је 1зраба 64: пије баја [ај зе пе тоге ан шеји sobom, јете зе i tako ne bi moglo od seljanina braniti pasti, ne takam (samo) od svoga seljanina, da (nego) i od susidnjega sela ne ima se braniti po zakonu pasti po ispaše«, Slično kao u Dalmatinskoj Zagori, postoji — zbog sličnih privrednih prilika — 1 u nekim predjelima njemačkih zemalja Javno i skupno pravo paše po strništima i ledinama (»бетшетвзећаН сће Weiderechte auf Stoppel und Brache«), a to se je pravo razvilo iz trovrsna načina obradjivanja zemlje (>Dreifelderwirtschaft«): zimskog polja, ljetno9š polja, i ledine, na način da u doba kada polje počiva i nije pod plodom nastaje opće 1 izmjenično pravo pustopašice kao izmjenični uzajamni odnos izmedju zemlioradnika (»бебепseitige Abhangigkeitsverhalinisse der Bauern«),

Nabacili smo ovo nekoliko primjera iz porodičnog i privrednog života Dalmafinske Zagore, u kojoj Je sačuvano mnogo primitivnofa i nepatvorenog čisto slovenskog života, e da doprinesemo i s ove strane upoznavanju toga malo poznatog predjela naše zemlje i naroda,

Dr, Ivan Bulić (Split).

Култура и привреда у Далматинској Загори.

Одмах чим се зађе у унутрашњост Далмације, из њених приморских градова, долази се у крај гдје живи »Мурле«, »Вла'«, »тежачина«, — насљеђујући те називе далматинске »Сињорије« за »Морлаке«, пастире и себре, са којима се једнако тепа »кршћанима« и »ришћанима«, »ркаћима« и »буњевцима«, и једнако третира крст и некрст у Далматинској Загори. Тај народ, који се спушта из планина к мору — прама једној пјесничкој визији Мирка Королије, који је и сам из крша ових крајева —, у првим почецима своје борбе, пред хиљаду година, јавља се на краљевским саборима и бори се за своја права у лицу Гргура Добре, чију величину осјети и изрази Иван Мештровић, најславнији син Далматинске Загоре. А даље, кроз стотине година, савија своја гнијезда испод Велебита, Црнопца, Динаре, Козјака, Кома, Мосећа, Куновца, Петрима, — око Зрмање, Крке, и Цетине, — по Косову и Петрову Пољу и Равним Котарима, — у крају гдје су хрватски банови и краљеви имали своје дворове. Послије банова и краљева дођоше сердари Јанковићи, Смиљанићи, Мочивуне, Накићи, Синобади. И најпослије остаде себар сам, го и бос, гладан и жедан — хљеба и правде, и презрен!

603