Nova Evropa

му било потребно да се прехрани до идуће жетве. Нарочито стога што нема никакове сигурности да би нова жетва била издашнија: перијод сушних година зна наиме и дуље да траје; у таковим моментима гладовање, или у најмању руку потпуно недовољна исхрана, опћа је појава, уколико се не проводе јавни радови или не дијели бесплатно кукуруз, или слично.

У далматинском Приморју прилике су биле много повољније, — бар до прије неколико година. Култура винове лозе била је ванредно лукративна; нарочито за посљедњих двадесет година прије Рата, када је Аустро-Угарска затворила била своје границе талијанском вину, те кад су се за приморска вина дале получити повољне цијене. Приморје централне Далмације, нарочито отоци, гдје је култура винове лозе била највише развијена, пошто је прошао тешки перијод искушења који је оставила филоксера, добијали су толико од проданог вина да се је могло подмиривати све потребе. И то у знатној мјери. Док је, примјерице, Загорје много пута жељело и кукуруза, Приморје је — нарочито отоци —- консумирало знатне количине најфинијега банатског брашна. Поред тога, неки крајеви Приморја имали су и знатне приходе од рибарства. Нарочито од лова сарделе; нека мјеста имају тако развијено рибарство да се у њима налази и по неколико творница сардина. Комбинацијом рибарства и гајења винове лозе, сељак-рибар у неким дијеловима приморске Далмације имао је прилично осигурану егзистенцију, јер ако би подбацила једне године једна грана његове дјелатности помагала је друга. Стандард живота сељака-рибара у приморском дијелу Далмације био је, услијед тога, много виши него готово ма у којем другом крају наше домовине. Та приморска Далмација, прије Рата, извозила је годишње — преко Трста и Ријеке — по неколико стотина хиљада хектолитара вина. Износом добијеним за то вино била је она у стању да покрије знатан дио својих потреба. Поред тога, било је ту и извоза других артикала, као рибе, бухача, а неких година и уља. Отоци Брач, Хвар, и Вис, нису прије Рата скупа продуцирали годишње ни вагон пшенице или кукуруза; а ипак је благостање на тим отоцима било толико да су поједине сељачке благајне имале уложака који су ишли на милијоне златних круна.

У привреди Далмације, у првом реду на Приморју, игра одлучну ријеч и емиграција. Десеци и десеци хиљада Далматинаца емигрирало је прије Рата у обе Америке. И нису увијек емигрирали зато што би емиграција била једини излаз; емигрирали су и они који су се могли одржати код куће. Нарочито се емигрирало ако је код куће бивало вишг мушке дјеце; а то је прије Рата била обична појава. Пред-

614