Nova Evropa

Загорја налазио је упослења у домаћим рудницима и творницама, у првом реду оних цемента и карбита. Али се економска ситуација Далмације послије Рата битно погоршала; бар уколико се тиче широких слојева. Додуше, неки градови показали су завидан напредак; али највећи дио становништва живи данас много слабије него прије Рата. Приходи које данас има Далмација не дозвољавају одржавање оног животног стандарда који је владао још тик до пред Свјетски Рат.

Нарочито су се погоршале прилике у приморској Далмацији, у крају који је прије Рата живио веома повољно. Загорје углавном живи онако како је живјело и прије Рата: животни стандард његова становништва остао је низак какав је био и раније, Главну улогу игра још увијек исхрана: ако су климатске прилике повољне, и жетва пшенице и кукуруза била добра, и ако има довољно паше за стоку, Загорац је задовољан, јер се својим радом може прехранити највећи дио године; а продајом стоке и уновчењем дувана мо: же онда лако да попуни своје залихе кукуруза, а и да подмири остале своје потребе које никад нису биле бог зна како велике. Међутим на Приморју, прилике су се битно измијениле. Свршетком Свјетског Рата за далматинска вина изгубљени су Трст и Ријека, и тржишта која су онамо гравитирала. Извоз вина требало је сада упутити у остале крајеве наше државе, који су и сами богати вином; било је дакле ванредно тешко пласирати вишак продукције. Пласирање вина у самој земљи могуће је само уз много нижу цијену; тако да се данас не добије у Далмацији за вино ни половина онога што се добијало раније: за хектолитар вина, напримјер, могло се је добити 100 килограма брашна, док су данас за 100 килограма брашна истог квалитета потребна три хектолитра вина (а прије годину дана, у ери житног режима, била су потребна и четири, па чак и пет, хектолитара)! Диспаритет у цијени најважнијег артикла који је Приморац доносио на тржиште, и артикала које је он куповао (у првом реду, брашна), био је толики да је сељак био приморан да се задужује. У првом реду задуживао се за потребне животне намирнице, будући да протувриједност продатог вина није достајала за подмирење свих потреба. Поготово што је стандард живота био доста висок; а спуштање животног стандарда не иде тако лако, и до њега се долази тек након дугих борба (обично тек пошто пресахну сва врела, па и кредити). Поред вина, поратна криза захватила је и рибарство; једним дијелом, што је издашност рибарства данас много слабија него прије, нарочито код лова сардина, а онда и што се уловљена риба, нарочито она која се хвата у већим количинама, не даде више уновчити онако

616