Nova Evropa

повољно као прије Рата. Слично је и са неким другим далматинским артиклима, као са бухачем, мараскама, уљем, итд.

Међутим, Далмацију је највише погодило то што је знатно измијењена ситуација код емиграције. Наша емиграција у прекоморске крајеве налази се у кризи. У најновије доба, она готово престаје. Број оних који селе у прекоморске крајеве, данас је мален, па се услијед тога што не емигрирају нове силе које би замијениле старе губи контакт са туђим крајем. Данас је више него сигурно да највећи дио наше прекоморске емиграције и не мисли више на повратак у стари крај; барем не на дефинитивни повратак. Они који су се иселили прије Рата, а тих је највећи број, мало помало губе везу са старим крајем, а млађи се свијет више не враћа у стари крај да би се ту оженио и створио обитељ. Формирају своју обитељ у новом крају, па у том часу они за стари крај мало значе. Ово наравно дјелује да су и дознаке емиграната све слабије. Па ако још узмемо у обзир и то да су се за посљедње двије-три године економске прилике у обим Америкама знатно измијениле на горе, те да је зарада нашег свијета преполовљена, и да их је знатан број уопће без посла, тако да морају живјети од уштеде ранијих година, онда је јасно зашто су дознаке емиграната све ређе и све мање. До прије двије-три године, наша укупна емиграција слала је у стари крај до милијарду динара годишње; данас не шаље ни половину тога износа. Овим је, наравно, у првом реду погођена Далмација, јер је из ње просјечно и највише емиграната. Неки крајеви Далмације, до прије пар година, највећим дијелом издржавали су се дознакама емиграције; данас су у тим крајевима прилике најнеповољније.

Код оваке данашње привредне ситуације Далмације пасивност се показује у све већој мјери. И то не више само у загорској Далмацији, гдје је она долазила чешће до изражаја и раније, него и у приморској Далмацији, која ју за неколико деценија прије Рата није познавала. Зато је главни проблем данашњице у Далмацији: како сузбити и елиминирати пасивност. То је данас проблем за обе Далмације, и за загорску и за приморску; само што је за приморску утолико тежи, што је ту животни стандард много већи него у Загорју, и што су се прилике на Приморју у релацији према предратном стању далеко више погоршале него у Загори. Посебни проблем Загорја је у томе, да се тамошњем становништву омогући да побољша свој животни стандард; а проблем Приморја данас је у томе, да се тај стандард још више не спусти. Како ријешити ове проблеме»

Настојање око подизања аграрне продукције Далмације, и на Приморју и у Загорју, по мом мишљењу. не може

617