Nova Evropa

životne snage svake države. Pa kako su ti izvori, čak i u najbogatijim zemljama, vrlo brzo presahli, to su se, isto onako kao diplomati, i čuveni vojni pisci, u osnovi prevarili u pogledu trajanja Svetskog Rata. Svi su se oni kleli, i zalašali Solom rečju, da Svetski Rat ne može duže trajati od nekoliko meseca. Tako je, naprimer, Moris Paleolog, poslednji francuski ambasador па ruskom dvoru, taj čuveni snob, u momentu kad je Nemačka objavljivala rat Rusiji, bio sa Bukananom u raskošnom salonu za čekanje na Pjevčikovu Mostu; dok je nemački ambasador Purtales, u susednoj sobi, u plačevnom zagrljaju uzimao od Sazonova розједпје хђобот, Рајеојоб је tog istog trenutka predladao Bukananu opkladu o pet engleskih funata, »da će se rat svršiti pre Božića iste godine«*)... Betman-Holveg, од Којеба Viljem II nije mogao naći u celoj Nemačkoj nesposobnijes kancelara za onu delikatnu predratnu situaciju, verovao je, isto tako, da Rat ne može dugo trajati: »... To će biti žestoka bura no vrlo kratka« — ispovedao se Holveg knezu Bilovu {u avgdustu 1914); »ja računam na rat od tri, najviše čeliri meseca, i svu svoju politiku organizovao sam u tom pravcu«”)... A naš tadašnji premijer, Nikola Pašić, bio je još kratkovidniji nešo PaТеојов 1 Нојуеб; и toku koncentracije Srpske Vojske, iako je tih dana bio bolešljiv, on je hitno otputovao u Kragujevac: tamo je, po savetu Štrandmana, energično nastojavao kod Putnika, da naša vojska, nečekajući austro-ugarski napad, odmah predje Savu i Drinu, i da u Sremu i Bosni zauzme što veću teritoriju: ». „U slučaju brzih i odlučnih uspeha Antante« — ubedio je Štrandman Pašića — »rat može biti toliko kratkovremen, da Srbija — usled suvišnog dubitka u vremenu — neće moći da ostvari svoju {nacijonalnu) zadaću«”*).., Rečju: kako državnici i diplomati, tako isto bankari, ekonomisti, i mnogi vojni pisci, verovali su da će zaraćene države, neizuzimajući tu ni one najbogatije, usled armija koje su brojale milijone, vrlo brzo doći na rub bankrotstva; oni nisu uzimali u obzir mobilizovanu p r oduktivnu moć žilavoš i organizovanog naroda, niti socija-

*) Taj isti Paleolo8 dao je izdavaču Žofrovih Memoar&a autentičnu zabelešku, kako je tobože Žofr (21. IL 1912), na tajnoj sednici u Ministarstvu Spoljnih Poslova, izjavio: » ,,, Da je u obema pretpostavkama (bilo da Francuzi bilo da Nemci budu pobednici u prvoj otsudnoj bitci) trajanje rata пеодгедјепо«, — Медјшт, u istoj knjizi, malo dalje, Žoir kavaljerski priznaje da je tvrdo verovao da će rat biti kratak, — »... U ovom podledu«, veli Žofr, »ceo se je svet prevario: gradjani i vojnici, stratezi, diplomati, ekonomisti, i finansijeri.,,« (v, »Memoari maršala Žofra« knj. l, str, 123 i 142),

**) V, »Memoari kneza Bilova« (francusko izdanje) knjiga II, etr, 128,

***) Štrandmanov telegram Sazonovu, Pov. Br, 316 od 7. VII, 1914 {svi su datumi novog stila),

154