Nova Evropa

lizaciju sredstava, t, j. podjednako i obavezno pritezanje opasača u narodnoj ishrani i upotrebi goriva, Svi su oni, bez primisli, uspavljivali i sebe i druge, u obmani da Svetski Rat ni u kom slučaju ne može dugo trajati, I da je mladji Moltke (1914) imao. srčanosti svoda sirica (1866 i 1870/71), ishod Marnske Bitke, više nedo verovatno, bio bi ispao drugojačije, A da je zauzet Pariz od strane Nemaca, ko zna da li se ova predvidjanja u pošledu trajanja Svetskog Rafa ne bi možda bila i ostvarila? ,

Za slučaj rata protiv Francuske i Rusije jednovremeno, Moltke je izradio bio ratni plan po kome Je, u početku rata, ostavljao prema Francuskoj tek najnužniji zastor na Rajni, dok je prema Rusiji upravio glavnu snagu. Namera mu je bila, da rusku armiju potpuno dezorganizuje još pre svršetka njene koncentracije, pa da se tek onda sa svom sna8om baci protiv Francuske, Početkom Dvadesetog Stoleća, odnosi izmedju Nemačke i Engleske, zbog nesrazmerne izgradnje nemačke flote, bili su tolkko zategnuti, da je bilo jasno da će Nemačka, u ratu sa Francuskom i Rusijom, imati protivu sebe i Englesku. Zbog toga je fon Šlifen iz osnova izmenio bio suvozemni ratni plan; njegova ideja bila je sasvim suprotna ideji staroga generala: Moltke je tražio prvu olsudnu bitku na istočnom, a Šlifen na zapadnom frontu. Pretežni Šliženovi razlozi bili su ovi: sa glavnom snagom zagroziti Parizu što pre, i time prinuditi Francuze da prime otsudnu bitku pre nego što im Englezi mogu poslati znatniju suvozemnu pomoć, i pre nego što Rusi budu gotovi za ofanzivu u velikom stilu; pa ро zauzeću Pariza, zaključiti mir sa Francuskom, ili sa najnužnijim trupama preći u odbranu na tom frontu, a sa svom ostalom snagom srušiti se na Rusiju, Mladji Moltke, koji je (1905) smenio Šlifena na položaju Načelnika Glavnog Generalštaba, prihvatio je ovaj ralni plan bez ikakve izmene; i sve do Marne radilo se je tačno po tom planu. No u toku manevra u dolini te reke, Moltke je, iz preteranog straha od ruskog nadiranja u Istočnu Prusku, odstupio od tog plana! U završnoj lazi tog manevra, i to u najotsudnijem momentu, оп је роврипо podlegao onoj malodušnosti koju je, poznavajući sebe dobro, s užasom predvideo bio još u oči svoga dolaska na položaj Generalisima. N aime, s proleća 1905, Načelnik Gl, Generalštaba, general fon Šlifen, bio je, zbog starosti, stavljen u penziju; no pre nego što Je izašao ukaz o naimenovanju njegova sledbenika, Moltke je doznao iz pouzdana izvora, da se carev izbor zadržao na njegovoj ličnosti, i prvi susret sa kancelarom Bilovim on je iskoristio da ubedi Kancelara, da se ni približno ne oseća sposobnim za taj počasni položaj, Iskrenost, sa kojom je Moltke govorio knezu Bilovu o samom sebi, dostojna je svake pohvale: »,.. Za generalisima u ratnom vremenu« — bez ikakova ustezanja rekao je tom prilikom Moltke, — »imam odveć tešku krv, preterano sam razmišljalo {re-

155