Nova Evropa

fićchi), odveć skrupulozan, ili savestan, ako hoćete; nemam sposobnosti da stavim sve na jednu kartu, ako to ustreba, kao šio su je imali Napoleon, Fridrih I, i moj stric (stari Moltke}... Ja, medjutim, nemam ni ukusa za rizik, ni temperamenta da sve stavim na jednu kartu,.,« — Knez Bilov koji se, u svojim memoarima, mnogo razmeće ličnom hrabrošću prema Viljemu Il, kad su navodno bili u pitanju interesi Nemačke, u ovoj prilici nije ni prstom mrdnuo da učini svoju patrijotsku, Još manje kancelarsku dužnost, već je samo sleđao ramenima i kratko odgovorio, da u vojnim pitanjima neće da se meša u carevu nadležnost, Nakon dobrih devet godina, Bilov je — sa velikim bolom u duši, a verovatno i sa velikom grižnjom savesti, — uvideo da se Moltkeova slutnja u svoj svojoj potpunosti obistinila , ..

ж

Koncem avgusta 1914, nemačko desno krilo, po zauzeću Belgije, u jednom neverovatno brzom naletu, počelo je kao bujica da plavi severnu Francusku, i uveliko da podstupa otsudnoj bitci, I već kad se je sve klonilo potpunom nemačkom uspehu, Moltke je — iz straha od rizika — jednom nesrećnom polumerom upropastio sve šanse za pobedu nemačke vojske. Komandamt desnog krila, čeneral fon Kluk, čiji je objekat bio obuhvat neprijateljskoš levog krila i zauzeće Pariza, i pored preterano brzog nastupanja svoje armije, nikako nije mogao da jače nađazi na odstupajućeg protivnika, da bi da prinudio na otsudntu bitku. Zbog toga je fon Kluk zaključivao: da je neprijatelj pred njime u potpunoj dezorganizaciji; a to je bilo u osnovi netačno. Francusko-engleske trupe odstupale su pred generalima Klukom i Bilovim, više-manje, u zadovoljavajućem redu, iako je njihovo odstupanje proizašlo kao posledica njihove neuspele ofanzive, Kao što danas znamo, predratni račun Vrhovnos Ratnog Saveta u Francuskoj bio je pogrešan: Žofr je — kao i njegovi prethodnici — u svojim kombinacijama za početni perijod Rata daleko potcenjivao brojnu jačinu nemačke vojske. Za prve ratne operacije, Ratni Savet nije uzimao u obzir nemačke korpuse formirane iz rezervnih divizija, nedo je — po ratnom planu XVII, koji se zasnivao na relativno brojnoj nadmoćnosti francuske vojske nad nemačkom vojskom, ili bar na jednakim snagama, — francuska vojska, odmah po završenoj koncentraciji, imala da predje u napad na celom froniu. Na kom će se pak delu fronta izvršiti dlavni udar, Žofr nije hteo još za vreme mira da donosi sasvim ustaljenu odluku, Pre nesSo što je došao za Generalisima (28. VII. 1911), on je (od 23. 1. 1910) bio šef (»directeur«) ratne pozadine, na kojem se položaju dobro upoznao bio sa velikim kapacitetom francuskih železnicA za brzo pregrupisavanje glavne udarne snage na ma kom bilo delu istočnog fronta; no kad su Francuzi i Englezi, po završenoj koncentraciji, prešli u napad, i Јар вја-

156