Nova Evropa

О војничкој храбрости.

У историји људскога друштва највише је гларифицирана храброст. Прва историја човечанства — мит, код свију народа, то је само епопеја о храбрости, и онда када је оличена у делима једне личности. Она, по општем схватању, улази у ред врлина.

Храброст, као особина код појединаца, даје свој изражај у свима народима и у свим приликама. Она се, често, испољава и у најобичнијим приликама, и у разним облицима. Она је, као таква, општа, а јавља се само код извеснога броја људи, не код свих.

Расматрање ове особине, код људи код којих она постоји, и начина како се и када она манифестује, био би предмет једне опште студије о храбрости. Намерни смо дау овом чланку изнесемо гледиште по овом питању код једне посебне групе људи, — код војника и војсака. Дакле, биће овде речи само о војничкој храбрости. И то, о појединачној храбрости војника и колективној храбрости војсака.

Појединачна, лична, храброст војника.

Војничка храброст испољава се и цени у рату.

Апстрахирајући питање: због чега настају ратови међу народима, и да ли међу народима треба да се спорови расправљају ратовима, постоји факат, да је историја човечанства проткана ратовима. А у свим народима славили су сен славе они који су се у ратовима истакли својом личном храброшћу. Глорификација ратних јунака, то је, још увек, главна страна историје свију народа.

Рат је изузетна појава. У рату, фантом смрти прати борца на сваком кораку, а опасност по живот лебди му пред очима у сваком тренутку. Због тога је општи осећај бораца: неизвесност, да ли ће (случајно) сачувати живот, и извесност, да су велики проценти вероватноће да се живот може у сваком тренутку изгубити. Рат, дакле, доноси са собом, код бораца, једно стално напрегнуто душевно стање, које проистиче из урођеног нагона за самоодржањем живота. "То стално напрегнуто душевно стање манифестује се, у најблажој форми изражено, у смислу душевне нелагодности; а у јачој форми, у сталном страху. У човеку је урођен осећај страха. Он проистиче из сазнања, да му је угрожен живот; а жеља за животом природна је, велика, и снажно је усађена у човеку. Она је и инстинктивна. И тај осећај страха потиче од осећаја опасности која грози човечјем животу, а — у крајњој мери — од осећаја страха од смрти. Савлађивање

162