Nova Evropa

O 0 - Нау ка и мисао, | =

ORO на уводном месту, реч науке уваженог професора Пупина из Њујорка, Ф искреним дивљењем за његово још увек тако младалачко одушевљење с којим говори о савременој знаности — о пламену што га модерна наука и техника, попут Прометеја, неуморно отимају богу Сунцу и доносе међу браћу људе. Али, са свим респектом за њега и за његове другове, за безбројне | изуме и големе резултате који даномице умножавају и употпуњују материјално знање и техничка средства цивилизованих народа, морамо признати да нама — баш као ни његову другу класичару — још увек није сасвим јасно и довољно убедљиво оно поређење данашње науке са божанском ватром пред којом су се клањали стари Грци. Стојимо скрушени и слушамо по руку, али нам душа није мирна и задовољна: »П!е Вогасћан hor' ich wohl, allein mir fehlt дет Сјашђе...« Још горе, никако нам не излази из главе она друга порука, другог једног

старог и уваженог научника, коју смо читали у уводу једног

чланка у прошлом броју. »Нове Европе« (на стр. 108): да човечанство још није зрело за научна допроналаске“ и OMDB из природе«, те да је »власт над природом дошла прерано, у руке човеку, који још нема ни власти над собом«.

Нешто мора да. је »труло« у данашњој светској цивили зацији, кад на једној страни,људи гладују док се на другој пали сувишно жито и баца кава у море! Неко мора да је крив за тај недостатак организације у свету, и за цео систем који узрокује и повлачи за собом толике кризе, иако би по природном току ствари — на овој земљиној кугли било места, удобно, за људство које ће се множити још кроз хиљаде година. А будући да је човечанска мисао највиша и најпозитивнија снага на нашој планети, која креће ствари и управља њима, то — вероватно — она има да одговара у првом реду за ову дезорганизацију, што прети да се претвори у каос — ако наука и техника и даље напредују и расту без контроле и реда, без упутства и без" подређивања: »Кад срце запишти, мисао је крива«. А наша је мисад"већ одавна заостала, и не идеу корак са техником и материјалним тековинама и изумима знаности, па су ови пали шака власницима и егзекуторима који су немоћни и не знају с њима баратати,

или их искоришћују у себичне и недостојне" сврхе.

Зар је онда чудо да забуна и незадовољство расту, да се проповедају нове науке и траже други системи, који почивају на тежњи да се преврне и сруши све што постоји, па да се

151