Nova Evropa

су били кроз деценије космополити, проповједници чистог човјештва и заговорници људских и свељудских права, заступници људске мисије, пратиоци филозофског, иако апстрактног, моралног идеализма, сањари и реалисти у исто вријеме. М сад се је све то одједном сручило у један обични расни нацијонализам! Оно што је вијековима било погубно и за саме Жидове, то је наједном, и баш у часу гдје је то требало сасвим побиједити, постало међу њима самима јаким покретом.

Расизам од којега данас трпе и страдавају толики искрени млади људи, тај је расизам трагична, историјска посљедица импулса који је потекао од самих Жидова. А расисти свих народа морају бити свјесни тога, да у чишћењу расе слиједе један од старине чисто жидовски смјер културе. Тамо је тај смјер никао, тамо има у обичајима своје најаче корење. Расизам је, то се може доказати документима Светога Писма, у суштини нехришћански, — први су се хришћани борили противу њега и рашчистили с њим. Он је и архајичан по своме импулсу. А ипак постоји једно рјешење: ако кажемо, да је људска воља управљачем душе и тијела, да управља вјежбајући талентима, и да по свијести одабира свој смјер, тад расизам нема право; али ако кажемо, да је тијело све а дух само покорни синчић тијела, тад је расизам једина истина. Рацијонализам и спекулативни реализам у филозофији ХЈХ вијека довели су до материјалистичког монизма. У стварању тог материјалистичког монизма имали су Жидови знатног учешћа. Још и сад има међу Жидовима веома много конзеквентних мониста. Изгледа, дакле, да тај смјер у назору на свијет одговара њихову духу. Али монизам води директно у бескомпромисни расизам: »Какво ти је тијело, такав ће ти бити и менталитет«. То у суштини мисле и веле, на све могуће начине, данашњи расисти.

Расизам је, према томе, посљедица донекле жидовског менталитета. Није ли то трагичног Боре се људи против оних од којих су преузели импулсе. Расиста је, по својим тенденцама, Жидов; а Жидов трпи од онога што је сам инаугурирао, трпи зато што га је прекасно побиједио. ДА, данас су Жидови космополити и интернацијоналци. Прекасно, требало је то бити прије. Могу данас велике масе Жидова рећи: »Ево, хоћемо да се покрстимо, да нестане једном за увијек те страшне патње«. Прекасно је, — требало је то учинити некад раније у повијести.

И расисти и Семити налазе се у трагичној ситуацији; али, за једне и за друге такви освртаји на прошлу повијест могу бити од користи.

Међутим, како рекосмо, има излаза. Има једна утјеха за Жидове, које би сваки од њих морао бити свјестан.

415