Nova Evropa
Има, дакако, осим узрока које садржи ово једноставно тумачење, још много фактора који су довели на власт Нацијонални Социјализам. Банкротство социјалдемократа који су се бојали да своје теорије проведу у пракси, и услед тога су слабо подупирали капиталистичку државу; незадовољство свих конзервативних елемената старе Немачке са Вајмарском Републиком; немоћ Комунистичке Странке као организације, и политичке интриге око промена у влади, које су претходиле васпостављању хитлеровске Владе, — све је то допринело коначном развоју дуготрајне немачке кризе. Професор Хувер је свестан ових фактора. Па ипак, он каже да је трајање депресије повукло Немачку у покрет који је обећавао — и извео — промене које су потпуно преобразиле и политичку и економску структуру целога Рајха.
Професор Хувер не покушава да одреди, колико је Хитлерову политику диктовао случај, а колико макијавелска спретност. Али он каже, како је вођа »Наци«-ја сасвим паметно урадио што је одлучио да не узима власт у своје руке док му ова није била потпуно осигурана, и како је Хитлер заварао своје нацијоналистичке савезнике, кад су они мислили да ограниче његов ауторитет за време формирања његове владе. Професор Хувер не потцењује лични утицај Хитлера и његова вођства Нацијоналног Социјализма. Он верује да је Хитлер фанатик, са свим способностима фанатичара да делује на осећаје масе, и политички геније који граничи са патолошким. Али, у исто време, он се труди да покаже како је Нацијонални Социјализам покрет маса који црпе своју главну снагу из пропале аристокрације, преоптерећене ситне буржоазије, озлојеђеног сељаштва, и универзитетске омладине. Мржња на Јевреје, тражење освете за непријатеље Немачке, чврста намера да се обнове ратничке особине старе Немачке, постале су сада делови нацијонално-социјалистиаког Вјерују, који траже израза и које вође не могу потпуно контролисати.
Професор Хувер закључује, да Европа или мора изаћи усусрет тражењу Немачке да добије натраг територије које наставају Немци, или мора бити спремна на рат. Нацијонални Социјализам, вели он, остаће на власти, а за осталу Европу будућност је оминозна.
Ја се не слажем потпуно с професором Хувером: јер он губи из вида чињеницу, да у Хитлеровој странци постоји јака левичарска група која би у скорој будућности могла доћи до изражаја... Али, поред свег неслагања, ја топло
препоручујем свима који читају енглески да прочитају
ову књигу. + Luis Adamič.
424
af и