Nova Evropa

na bijelu konju!... Romantika? Nije, Nešto je drugo, nešto jače i elementarno, na dnu svega (оба,

Ojadjen samoćom i brigama, izmučen teškom i dusom bolešću, sidje u grob pod sjenom zagrebačkih Arkada. I time ne obavi šutnja, i ne utamniči častan ali ipak hladan i mračan prostorčić naše zemlje onoga koji je u životu bio Lazar a u književnosti — medju nama siromasima — Gavan. Srna, Rudica, Rašica, 50voriće nam dugo o njemu; i Dinko Šimunović ukopan je sada za nas u nešto Živo: i trajno što nam on sam dočara: u smijehu njegove Stanojke, u plaču njegove Muljike, u žuboru njegovih zagorskih vrela, u rzanju njedovih alkarskih konja...

VI. Nazor.

О романтичарству Динка Шимуновића.

Распитујући за Динка Шимуновића — у намери да га позовемо на сарадњу за број »Нове Европе« о Шибенику и Далматинској Загори, његову родном крају који је тако лепо и исцрпно описао, — чули смо да је у Загребу, да живи повучено, и да је болестан. Онда смо га потражили у његову стану, Мештровић (његов ужи земљак) и ја, једног дана прошле јесени, око подне. Динко је био у кревету, пећ у соби неналожена, а обитељ седела у кухињи око хладна огњишта. Кад смо изашли из куће, након пола сата, Мештровић ми рече: »Заостао сам мало иза Вас, па ми је Динко признао да нема ни паре у кући. Од учитељске пензије задржавају му пола за дуг, и за некакве приносе за децу што је — незнајући — изузимао дуже него што му је по закону следовало; а другу половину није још добио, јер исплата није још (око 20. новембра) стигла до слова Ш. Син му што иде у Академију (Уметничку) нема сучим купити хартије за цртање, а други губи семестар на Техници јер нема за школарину... Поносит је, па нерадо о том говори.« И одмах затим додаде: »А јесте ли видели, хладна соба... И уверен сам, да нису имали топла ручка...« Ја сам прихватио: »А да сутра умре, као што не изгледа да ће још дуго поживети, било би на погребу бар пет говора!...« И, нажалост, добро сам прорекао. Ипак, признајем, преварио сам се: ни смрт овоме оригиналном човеку и одличном писцу није помогла нити донела оно што носи другим истакнутим интелектуалцима у овом нашем народу — кад умру.

Из оне наше посете болесноме приповедачу, о којој смо одмах обавестили ужи круг наших пријатеља, потекла је идеја о прослави 60-годишњице Динка Шимуновића (која је падала на !. септембра ове године), а као први корак у том правцу изишло је љубитељско издање његове при-

430