Nova Evropa

поветке »Алкар«, приређено добровољним учешћем неколицине уметника и књижевника (на челу с Иваном Мештровићем и Владимиром Назором); о овом лепом, и за наше прилике ретком, напору, који је уродио и непосредним материјалним успехом, у прилог болесног Шимуновића и његове обитељи, било је говора у нашој штампи, па је даван и јавно рачун (у недостатку организована формалног одбора), а уследиће и коначни обрачун кад цело издање (има још којих 500 примерака) буде ликвидирано. Намеру са прославом 60-годишњице, и припреме за њу (приказ драматизованог »Алкара« у загребачком Казалишту, и друго), прекинула је Шимуновићева смрт. До објављивања заосталих рукописа (још нештампаних, или растурених по часописима и дневним листовима) приповедака Динка Шимуновића поуздано ће доћи ускоро (па се воде и конкретни преговори за издавање једне свеске, коју би издала као другу књигу »Са Крке и Цетине« Српска Књижевна Задруга).

И »Нова Европа« намеравала је узети учешћа у несуђеној прослави свог одличног пријатеља и сарадника; али јој ето не остаје друго до да са жалошћу забележи његову смрт, и да — из оних заосталих рукописа припремљених за штампу — донесе овде две његове кратке приповетке, које уосталом (скупа с осталима) не заостају ни у чем за његовим већ познатим и славним причама. А као најпозванијега међу својим сарадницима да ода последњу почаст светлој успомени Динка Шимуновића у »Новој Европи«, уредништво је замолило Владимира Назора, који се одазвао чланком који доносимо испред овога. |

Надовезујући на идеју и излагање Назорово, у горњем чланку, нека нам буде допуштено да овде — укратко — поновимо што смо недавно већ рекли на другом месту (у загребачком »Јутарњем Листу«, од 2. априла 1983, стр. 20), поводом приказа посебног издања »Алкара« (у београдској »Политици« од 25. јануара) Г. М. В. Богдановића, критичара, под насловом »Последњи романтичар«. Држимо да је добро да се одмах на почетку, и док је још свежа успомена на човека Шимуновића и његово књижевно дело, сузбије и отклони једно криво, на погрешним претпоставкама и на недовољном познавању средине и чињеница засновано, мишљење, које уосталом није усамљено“).

*

") Слично мишљење — које додирује у своме чланку и Г. Назор исказује у својој оцени „Алкара“ Г. И. Козарчанин (у „Хрватској Ревији“ бр. 3 за годину 1933, стр, 188/189). Напротив, нашем мишљењу придружује се, у овом погледу, комеморирајући смрт Шимуновићеву, уредник сарајев-

ског „Прегледа“ Ј. Кршић (у броју за јули и август, стр. 493/494),

431