Nova Evropa

Гдје се дакле ради о необичним »американским« измишљотинама у глазби, ту прва ријеч припада, дакако, Москви. Москва је, примјерице, изумјела »Персимфанс«, први симфонијски оркестар који је укинуо власт диригента и управља се на колективној основи. Московски едисони граде апарате електроглазбе, »глазбе будућности«. Само у Москви је могао бити и био је извршен покушај да се скочи у сасвим далеку и утопијску будућност: прије неколико година, за вријеме једне од револуцијонарних свечаности, нова престолница чула је симфонију једног младог московског компониста,

изведену — на творничким звиждаљкама. Управљати таковим оркестром није — наравно — могао нико, недостајало је слоге и — испао је каос. Мимогред спомињем, да се је

глас Москве потпуно измијенио након што су прије којих пет година била уклоњена сва црквена звона. Напротив, Пићербург, још више Љењинград, чува глазбу својих звона још и данас.

Највише градива за сумарне закључке даје, дакако, књижевност. То је и схватљиво, јер су у њој сакупљени елементи са свих подручја умјетности: у композицији — архитектура, у типовима — длијето, у пејсажу — боја, у пјесмама — глазба, у дијалогу — театар. Анализу овог компликованог градива покушаће аутор овога чланка да учини у другом једном чланку. Преостаје још једино да кажем, да сви »москОовски« и »љењинградски« »обертонови«, који се чују у гласовима других умјетности, звуче и у совјетској литератури нарочито разговјетно и потпуно. Ту се, можебити, види још јасније, да је »Москва женскога рода, а Љењинград мушкога«, и да над Љењинградом дува вјетар Европе, а над Москвом — Америке.

Јевгениј Замјатин.

(S ruskog rukopisa prevela, 1. K. A.)

Mesto političkoš pregleda.

Sovjetizam i parlamentarizam.,

Početkom jula ove godine, na Svetskoj Privrednoj Komnferenciji u Londonu, Sovjetska Rusija sklopila je ugovor o menapadanju, i o definiciji napadača, s Avgamistanom, Estonijom, Letonijom, Perzijom, Poljskom, Rumunijom, Tunskom, i sa Malom Antantom kao celinom, 13. septembra, Ministar Inostranih Dela Jugoslavije uputio je Narodnoj Skupštini na rešavanje predlog Zakona o konvenciji o definiciji napadača, zaključenoj i potpisanoj u Londonu, i za ovaj svoj predlog tražio je hitnost,

481