Nova Evropa

Борбе и говор застава.

Заставе и њихове боје играју данас већу улогу у свијету него икада досад у повијести човјечанства. Остављајући пострани заставне сигнале, који служе као средство међународног споразумијевања бродова на мору, овдје ћемо само изнијети неке податке и нека опажања о данашњим државним заставама, који ће показати како се испод игре њихових боја крије укрштавање идеја и борба опречних сила што владају човјеком и свијетом.

Колико има застава» — Данас има на свијету свега 68 независних држава, те према томе и толико државних застава. Од тога броја отпада на Европу 30, на Азију 10, на Африку 4, на Оцеанију 2, а на Америку 22. К томе треба надодати 16 застава другокласних држава које нису потпуно своје (ситних државица, протектората, вазалних држава, и држава под мандатом), којих је у Европи 5, y Азији 7, у Африци 2, и у Оцеанији !. У многим земљама употребљавају се истовремено двије или више застава, те свака таква застава служи за неку посебну сврху (ратна застава, трговачка, и т. д.). Тако и Југославија има, поред државне (плаво-бијело-црвене) заставе, описане у Уставу, и посебну ратну заставу (која се састоји од исте тробојнице с државним грбом на средњем пољу). Кад би се све ове заставе збројиле, добило би се више стотина различитих државних застава. Али главна остаје увијек једна застава, која се сматра амблемом државе. Само једна држава држи данас два таква амблема, а то је Њемачка, која поред црно-бијелоцрвене тробојнице има и другу једну државну заставу, црвену с црним кукастим крстом у бијелом кругу.

Како се застава сматра знамењем суверености, у држави се смије јавно вијати друга државна застава само с дозволом државне власти; иначе се то сматра изазивом, или чак навијешћењем борбе. Поред државних застава, има и других политичких застава, које су амблеми појединих земаља у држави или појединих дијелова државе (као што су кантони швајцарски, земље њемачке, покрајине аустријске, колоније и посједи британски, савезне републике совјетске, и т. д.); и ове се заставе могу развијати само с пристанком државне власти, односно на основу Устава или закона земаљских. Између њих се такођер воде борбе, и те како жестоке. Краткотрајност застава. — Државне заставе подложне су честим промјенама, особито у новије доба. Тако су, послије Свјетског Рата, у самој Европи измијениле своје државне заставе ништа мање него пет земаља: Ау-

513