Nova Evropa

стрија, Русија, Грчка, Шпанија, и Њемачка; ова посљедња дапаче двапут. У истом раздобљу настало је у Европи 11 нових државних застава: албанска, чешкословачка, естонска, финска, гдањска, ирска, исландска, југословенска, литванска, лотишка, и пољска; а једна је била наново развијена у донекле измијењеном облику (ватиканска). Према томе, пуна половина европских држава има заставу млађу од 16 година, а само је нешто мало старија још једна застава (португалска). Слично је и у другим странама свијета, тако да велика већина државних застава има мање од 100 година живота.

Неке су државне заставе (као напримјер корејска, бивше државе Конго, јерменска, и грузинска), с пропашћу краткотрајне државне независности, послије самих пар година ишчезле из употребе. Слична судбина задесила је ових дана и заставу Вајмарске Републике Њемачке.

Старинске заставе. — Углавном, све државне заставе могу се подијелити у двије врсте: једне носе разна знамења или ликове на једнобојном платну, а друге се састоје од пруга разних боја водоравно или окомито постављених. Прве су давнијег постанка, и већином много старије од других, модернијих застава, које су у огромној већини настале послије Француске Револуције. Разумије се да има и застава мијешанога типа, које имају нешто од једне а нешто од друге врсте. У групу старинских застава спадају, у првом реду, два историјска амблема, који су за хиљаду и више година дијелили у два непријатељска табора Европу, Африку, и Азију. То су, на једној страни, заставе са знаком крста (међу које спада и »крсташ-барјак« наmera народа из доба борба с Турцима), а на другој алај|барјаци с полумјесецом и звијездом, под којима су сљедбеници Мухамеда водили вјековне борбе с хришћанима. Заставе с крстом сачувале су се као државне заставе у земљама сјеверне Европе, гдје такву заставу и данас имају Енглеска, Шведска, Норвешка, Данска, Исландија, Финска, и Литва. Између тих застава најстарија је данска, која је прије девет стотина година била тачно оваква каква је данас. Велика Британија је направила од три старинска крсташабарјака (енглеског усправног крста и косих крстова Шкотске и Ирске) свој државни стијег, т. зв. »„Шшоп Јаск«, ту још увијек најмоћнију заставу на свијету. По угледу на ове поморске државе вијала је заставу с крстом (крстом Св. Андрије) и руска ратна морнарица. Осим ових држава имају заставу с крстом још Швајцарска, чија је застава послије данске најстарија, па Грчка, Сан Доминго Република у Америци. И Њемачка има крст на застави, сада дапаче дво-

514