Nova Evropa

осјећају. Она им изгара срца, окупља им мисли. Југославија је јака и моћна по њима и ради њих. Нека се сва наша индустрија и трговина, и наше банкарство, стропошта, Југославија земља сељачког народа остаће недирнута, окупљена и спремна да пође својим одређеним путем до своје среће ин своје величине. Дубоко у нама шапће нам ту истину наша религија.

Ко се ралом мори, пшеницом се храни. Тако је било речено. Ако је та мисао здрава, ми ћемо је као истину пригрлити. Она је уклесана као Мојсијева заповијед у вијекове сељачког живота. Тако је тај принцип остао водиљом здраве политике. Ко ради има право на хљеб, има право на живот. И обрнуто: свако способан за рад дужан је радити. Земља која жели напредовати дужна се је једино на томе принципу организовати. Дужност рада мора бити опћа, неизоставно опћа. Дужност напорна, уређена, и корисна рада. Рад мора бити главни мотив свих настојања, свих програма, сваког покрета, сваке књиге, сваке пјесме, сваког весеља, и сваког људског стварања. То је култ рада. Тај култ треба толиком снагом разбудити, да нас он од јутра до мрака на свакоме мјесту и при свакоме покрету прати. Сваког грађанина сељачке земље Југославије мора пратити на сваком мјесту пуни звук ријечи »рад«. А тај рад мора бити организован. Не својевољан, распарчан, протуслован. Све мора ићи к једноме циљу: да свак буде сит, да свак буде обучен, да свак има над главом топао кров. То је прво и безувјетно. А онда истом, након много рада, много напора и много воље — скупне воље —, да свак има удобан стан и удобан живот. Дакле, организација рада у сељачком народу, јер се не може на штурој површини жито сијати, а нити на плодним и широким пољима сијерак и кадуља.

Потпуну организацију рада може провести једино стручно образована југословенска интелигенција. Она која је изашла из народа. Она која је често потиснута у закутак. Она која се једина може пуним срцем посветити томе послу. Организовани рад у стању је изводити једино сељачки народ окупљен у својим домовима, у својим задругама, у својим опћинама. Дом, задруга, и опћина: прва тројка у великој изградњи југословенске државне зграде. Прва управна, законодавна, и извршна јединица, као основа велике пирамиде на којој држава почива.

Прво је дом. То је светиња за свакога, основа и почетак свему. Дому треба вратити патријархалну словенску важност, а кућедомаћину, старјешини, дати пун ауторитет, који ће у кући бити апсолутан, а напољу пун уважења, у школи, у цркви, у сеоском вијећу, и у опћинској управи. То је њего-