Nova Evropa
ва домена и ту он мора доћи до пуна изражаја. Уважен вани, он ће добити снагу у кући, гдје треба кротити распуштеност и својеглавост, а ништити расипност и раскош. Тако се ствара свијест о својим правима чврсто повезаним са великим дужностима. Свјестан домаћин у сељачком народу не може бити играчка полицијске набуситости, жандарске надувености, поповске осветљивости, учитељеве надриучености, и паланачке прождрљивости. Као светац пажен, као светац позиван, и као светац уважен. Без тога не може се ништа с успјехом ни подузети ни извести. Угаоно камење велике државне пирамиде мора бити за свакога светиња, а не мјесто о које се свако пашче очеше. Или, зар се није досада свако пашче о тај угаони камен очешало! Па и онда када су га на изборе позивали, па и онда када су му опанак љубили.
Али како ће се он, наш светац, одржати, када му са свих страна спремише сигурне клопке. Трговчић у селу, којега се сва мудрост састоји у спретном баратању са зеленашким каматама. Купци у граду, који му откупљују производе када им се прохтије и по цијени коју му они наметну. Крчмари, који му одузимљу памет и једва стиглу парицу. Политичари, који га записују у своје тефтере добра и зла, који му се на најружније начине освећују ако им није дао свој глас, а који га залуђују обећањима ако им је дао свој глас. А онда долазе органи разних власти, који му стопут пробраше од огњишта до кровине, сад за порез, сад за глобе, сад ради духана, сад опет ради пушке. Па разни оврховодитељи. И они ради душе, ради исповиједи, и ради вјенчања, и они ради разних осуда и дугова, и ради недугова. А и они многи походиоци који му огњишта набијају.
Југословенска интелигенција дужна је да се дубоко замисли у сва та »добра« што опкољавају сељачки народ. Замислите се, и ослободите га тог добра. Ослободите га и од крчмара и од купца и од продавца. Крчме позатварајте, а задруге оснивајте. Сав економски и социјални живот мора пролазити кроз задруге, задруге обавезне, вођене и управљане од задругара, а под строгим надзором стручне интелигенције, закона, и власти. Без стручне интелиген ције не да се ни замислити организовање и одржавање задругарства. Задругарство, које ће у своја спремишта примати све плодове сељачког господарства, да их прерађене, очишћене, и уобличене преда у руке потрошача. Задругарство, које ће прибављати све потребе за дневни потрошак, и оне за уредно вођење сељачког господарства. Задругарство, које ће се бавити болесним задругарима, женама породиљама, и које ће им дати духовне забаве и духовне подуке. Организацију и вођење тог мучног, широког, и судбоносног посла може преузети на своја леђа једино
4