Nova Evropa

pina? U savremenoj filozofiji prevladava dakle traženje smisla ljudskih života u mjihovoj ramolikosti, Današnje naše doba nije više doba uskogrude nauke, dakako nije ni doba romantizma. Nije takodje ni doba relativističkoga kriticizma, Naše doba je preuzelo stvaralačke motive prošlih vremena, veru u stvaralačku nauku, veru u tehniku, strojeve, izume; ali i nauka i tehnika služe tome da život razmnožavaju, a ne da ба zarobljavaju, U nauci i tehnici nema nadzemaljske istine, do koje dolazimo da bismo postali bođovi i upravitelji sveta i kosmosa i prozreli kao kroz staklo sve hekelovske tajne sveta: nauka i tehnika su ljudska sredstva kojima hoćemo da iznutra i spolja obogatimo život na ovoj zemlji, A hoćemo da upoznamo svoj život i živote svih ljudi, da bismo bolje, pumije, i slobodnije živeli, Naše doba je dakle doba javljanja filozofije o ljudskom životu, Za nas Čehoslovake je ova filozofija naročito važna, da bismo našli pravilnu orijentaciju u Evropi, i da bismo što bolje rešili misao svoda života i svoga kulturnog stvaramja, nesamo na osnovi prošlosti i tradicije nego pre svega na osnovi karakterološkog shvatanja svoje suštine i suštine onih koji žive iza maših obzora.

Trebalo bi dakako prikazati češku filozofiju u okviru celokupnog mišljenja i života češkog: života umetničkog, verskog, shvatanja političkog, narodnoekonomskog, itd., Rekao sam, da је predratni pozitivizam, vera u prevlast i dominanini položaj nauke u životu bila potisnuta pragčmatizmom, Ali ni pragmatizam nije zadovoljio svojim relativizmom i skepticizmom, Ni vera u moć tehnike nije pobedila, jer je čovek brzo uvideo da svojim tehničkim tečevinama neće nikada izbaciti zemlju iz njezina koloseka, Tako je filozofija počela da se estetizuje, da se priklanja umetnosti, velikoj tešiteljici, pa i religiji, Pojaviose estetski intuicijomizam,i filozofija verski obojena, U mostranstvu su tu Kroče, Poenmkare, Butru, Bergson, U Češkoslovačkoj slični intuicijonizam i aprijorizam propovedaju prof, Hope (Vlad. Hoppe)} i Ferd, Pelikan; ovaj drugi pokazuje 1 ргабтаlističke tendencije, Prof, Vorovka, iako filozof iste osnove, imao je više obeležje poemkareovskog kriticizma, kako smo već зроmenuli, Svetski Rat je pokazivao toliko raznih suprotnih strana života, da je direktno prisiljavao filozofiju da se bavi njima i njihovim smislom, Tu je bilo naročito filozofsko-istorijsko pitanje o životu i smislu života pojedinih naroda, Tome je dalo izraz Filozofsko Društvo u Pragu, koje je za vreme Rata priredjivalo debate o tim pitanjima,

Razumljivo je dakle, da je krajem Rata i posle njega traženje smisla životu u tom pregnantnom značenju postalo zadaćom češke filozofije, Prof, Radl je čak, polazeći odviše odozdo, davao tada poticaj da češka filozofija obrati pažnju svima pitanjima praktičnog života i današnjeg vremena; prema tome merilu, on sudi i piše svoje knjige o Orijentu, o odnosu vere i poli-

211