Nova Evropa

Тако се, ако узмемо у обзир и све остало што је научено за време десетогодишњег режима Острчилова, може рећи, да нам данас стоји јасно пред очима цео збир чешке оперне продукције. Такође оперна режија, углавном деловањем Фердинанда Пујмана, подигнута је на степен који одговара данашњим захтевима. Много стваралачкога рада допринели су Народном Позоришту и аутори сценских опрема (Франтишек Кисела, Властимил Хофман, и Франтишек Зеленка).

На чело брњенскога Народног Позоришта постављен је, после преврата, диригент Франтишек Мецтаплпл (1 1929); а братиславског позоришта Оскар Недбал. У јесен године 1919, постао је шефом Чешке Филхармоније Вацлав Татјјећ, који је у своје време био у Љубљани (најпре као диригент Словенске Филхармоније, а онда као шеф Опере); својим систематским радом, он је оркестар Чешке Филхармоније подигао на висок уметнички ниво. Талихов оркестар се одликује великим богатством боја, док Острчил има у виду пре свега одређеност контура. Од чешких композитора, Талиху је најближи Сук, чије симфонијске композиције он репродукује с нарочитим схватањем. Талихов репертоар је велик као и његов интерес за репродуковање домаћих дела; али је Талих у Филхармонији радо промицао циклусе чешких као и страних аутора. Са својим оркестром предузео је и неколико турнеја у иностранство, а од године 1925 Талих делује наизменично у Прагу и у иностранству (нарочито диригује у Штокхолму). Иначе се последњих година истакао и одлични Оркестар Ради о-журнала, чији је диригент композитор Отакар Јеремијаш, док јек. Б. Јирак шеф програма. У Праг, који је после преврата постао средњеевропска метропола, долази и врло много страних диригената; концертни живот развио се ту у размере које пре Рата нико није могао ни наслућивати.

Што се тиче правог композиторског стварања чешког, данас се могу видети, један поред другог, радови неколиких генерација, у којима превладава разноликост индивидуалности. Ни о уметницима исте генерације не може се рећи да се изражавају заједничким обележјима, и ако их поређамо по времену, видећемо како имају мало заједничкога.

Сенијор чешких композитора Леош Јаначек (1854 — 1928) није више међу нама; то треба жалити тим више што је баш последњи перијод Јаначков најзанимљивији. Његов први велики успех пада у ратне године; тада (1916) продрла је у Прагу опера »Њезина пасторка«, која је доцније прокрчила себи пут у иностранство и тамо учинила

256