Nova Evropa

аутора — после Сметане и Дворжака — најпознатијим чешким композитором. Јаначков стил. је права. противност сувислом тематичком раду, — он почива на пркосном понављању кратких мелодичких уломака. У опери, после славне »Њезине пасторке«, следили су »Излети господина Броучка«, »Ката Кабанова«, »Лија Оштроушка« (у којој су смело постављене на сцену животиње), »Ствар Макропулос« и »зЗаписи из мртвога дома«. За оркестар је Јаначек написао симфонијске песме »Музикантово дете«, »Тарас Буљба«, и »Симфонијету«; циклус песама »Записник ишчезлога« и његова »Глаголашка миса« јесу најоригиналнија Јаначкова дела. Опречност Леошу Јаначку је Јозеф Бохуслав Еоегзђфет, четири године млађи, за којега је преврат значио крај изгнанства, које је трајало четврт столећа, и повратак у отаџбину. Концем Рата дозревао је Ферстеров деликатни, коморно-уједначени стил, који га данас карактерише и у његовим великим симфонијским и сценским композицијама. Тај стил се у њега показао у операма (»Непобеђени« и »Срце«), где му је довољна наједноставнија, безефектна, проста фабула, на чијој основи он развија своју велику психолошку уметност. Његово дело значи најчистији цвет субјективизма у чешкој музичкој литератури; дубоки породични и чисто интимни потреси су основа тога дела. Иначе, данас се Ферстер сматра за класика чешког зборног певања, у коме ће збир његових дела остати као. важна етапа. У области кантате иступио је Ферстер (1929) са савршеним делом, посвећеним успомени Св. Вацлава.

Два даљња представника »импресијонистичке« генерације чешких музичара јесу: Витјеслав Новак и Јозеф Сук, Који су после преврата пошли за диригентским циљевима. Витјеслав Новак, у овом перијоду, био се систематски посветио сценском стварању, прелазећи, на опште запрепаштење, од опере ка балетним пантомимама; резултат тога рада биле су, пре свега, две опере, од којих »Луцерна« (која се ослања на популарни сиже Јирасков) значи покушај музичке бајке на сцени, а »Дедов завет« сценски симболизује уметника у односу према идеалу и према средини која га опкољава. Исти, да тако кажемо, аутобиографски моменат види се и у Новаковим балетима »Signorina Gioventa« H »HHKkoTHHa«. HopBaK свуда посвећује нарочиту пажњу симфонијској изградњи оркестралног дела. Јозеф Сук довршио је пре преврата три значајна дела свога симфонијског циклуса, у коме је, на романтичан начин, приказао борбу Човека са Судбином и постепено досезање унутрашњег мира (»Азраел«, »Бајка лета« и »Зрење«). После преврата, циклус је завршен »Епилогом«, који аутор још није дао да се изведе у концертној дворани.

257