Nova Evropa

Даљну генерацију педесетогодишњих репрезентују драматичари Острчил и 7.:сћ. Вођство опере Народнога Позоришта потиснуло је донекле композиторски рад Отакара Острчила; али ипак треба из попревратног вре мена Острчилова навести неколико нарочито зрелих дела, овамо спада опера »Легенда из Ерина« (компонована на сиже Јулија Зејера), онда »ЗупфотеНа«, док на враћање топлијем и осећајнијем музичком изразу дају сигнал четири мушка збора на речи Нерудиних »Простих мотива«. Вршњак Острчилов, Отакар Зих изражавао се после преврата, углавном, у опери: његова »Кривица« (коју је Острчил извео 1922 у Народном Позоришту) изазвала је сензацију; написана још 1915, била је предата Коваржовицу, али је одбијена. Својим »Прецијозама« (на познати сиже Молијеров) Зих је ступио на терен комичне опере, опет с успехом. Зих је допро до модерног музичког израза с помоћу студија народне музике; у његовој »Чешкој сунти«, за вијолину и вијолончело, може се констатовати директно враћање фолклоризму. Само је годину дана млађи од Острчила и Зиха Рудолф Карел, последњи ученик Антоњина Дворжака, музичар који тежи ка апсолутним симфонијским и коморним формама, по којима је био познат већ пре преврата. За време Рата ступио је у чешкословачке легије и постао диригентом Легијонарског Симфонијског Оркестра; у Сибирији је ком: поновао симфонијску песму »Демон«, чију је партитуру после Рата донео у отаџбину, где ју је извео Талих. Најзначајније композиције Карелове после преврата јесу: циклус пе сама »У сјају хеленског сунца« (на речи Ј. С. Махара), и »Ускрс«, симфонија за соло, мешовити збор, и оркестар.

Године 1882 рођени Јарослав Ке Ка је, упоређен с Карелом, композитор много лакше ноте, чиме је био предодређен да стече популарност у широким слојевима. Његов специјалитет је ситна дечја песма, често хумористички поентована. Кшичка је веома плодан. Од његових великих композиција треба навести симфонијску песму »Adventus«, чији је садржај, по речима самога композитора, »долазак радости која се очекује с надом, молбом, и стрепњом«, а онда његову кантату »Искушење у пустињи«, и најзад веселу оперу »Бели господин« или »Тешко је данас духовима страшити« (која је први пут изведена 1929 у Брну). Исте године кад и Кшичка родио се Новаков ученик Ладислав М у срајек, чији главни успеси падају у доба после преврата. Вицпалек је дух религијозан и медитативан; он ради веома полако и веома савесно. Његова велика кантата (»О послед“ њим стварима човека«) изазвала је 1921, када је првипут изведена, дубок утисак и продрла је с правом као репрезентативно дело свога аутора, доцније, и у иностранство.

258