Nova Evropa

Овакав ток ствари могао би служити на увесељење шире јавности, која прати шта се догађа иза политичких кулиса, те која је и на овај начин сазнала да Загребачки Меморандум не садржи ништа што би се косило с нацијоналном свећу или патријотском дужношћу; и могао би нарочито 32довољити »меморандумаше«, јер изазива утисак да се њихови захтеви и жеље можда ипак узимају у обзир, и да је можда баш Меморандум покренуо ситуацију с мртве тачке — насупрот категоричном тврђењу »Гласника Југословенске Нацијоналне Странке« (којему се десила мала незгода, да прориче бескомпромисност и трајност режима баш у очи самога његова пада); могао би нам, кажемо, овакав ток ствари бити по вољи — кад не би откривао неке појаве и чињенице које морају испунити забринутошћу и нерасположењем сваког добронамерног Југословенина, и старог и новог. Јер, док су »акцију« неких загребачких адвоката, као и загребачких лекара и свеучилиштараца, водили поједини частои властољубиви људи или групе, а из »Гласника Ј. Н. С.« говорили политичари, којима се не растаје с влашћу и чашћу, иза »сплитског политичког фалзификата« (како га назива уводник »Јадранског Дневника« од 15. јануара), не стоје само — како смо ми у први мах рекли — »два-три весела задарска правника«, него стоји нажалост — како се из разних изјава види — нико други до Народна Одбрана; а то је позадина која се мора узети озбиљно и преко које се не може олако прећи.

Сплитска Народна Одбрана сазвала је састанак дне 3. децембра 1934, на којему је донесена и потписана она изјава против Меморандума, а која је онда умножена и растурена анонимним летцима, и достављена на уврштење београдским и загребачким дневницима. Изјаву је накнадно одобрила и усвојила и пленарна скупштина Народне Одбране (како је то објављено у београдској штампи). Претпостављамо, да се је Народна Одбрана тако одлучно ставила на страну против Меморандума поглавито због онога места у њему, где се говори о излишности и опасности да се у задатке војске, жандармерије и полиције уплићу друге организације, приватне и нацијоналне (Меморандум ту није алудирао на Народну Одбрану); па нам то даје непосредна повода да се задржимо, што смо већ одавна намеравали, на акцији данашње Народне Одбране и уопште удружења која почивају на сличним основама, а која су ставила у свој програм неполитичко проповедање »нацијоналне свести« и »патријотске дужности«. Не мислимо притом улазити засад дубље у расправљање и критиковање рада и циљева садашње Народне Одбране; а још мање намеравамо оспоравати заслуге и вредност улоге предратне Народне Одбране и других