Nova Evropa

Па Е

сти, старој и искусној, која почива на »постулату, да човек чини једно јединствено тело са васељеном, те да његове духовне тежње нису супротне природном реду, већ су обухваћене њиме«.- Деца данашњице биће господари сутрашњице; она живе и стварају ону перманентну револуцију витализма, прагматизма, и стварности, која ће се једног дана неминовно вратити духу. Јер — »револуција телуричких снага пут је који води несамо у правцу једне нове интегралне културе, већ и према једној култури која је шира и дубља од свих оних што су се досад развиле на свету«. У том погледу, Ка|зерлинг држи да су Руси, више него и један други народ, предосетили смисао револта телуричких снага у Европи; разлог је томе, што је руски народ — у својој дубини — апокалиптичан народ. Француска је била репрезентативна за целу Европу, тумачи Кајзерлинг, док су у склопу културе владали луцидни разум и облик; Енглеска — у времену трговине и империјализма; Америка представља нејасноћу прелаза између механичке и виталистичке епохе. Међутим, данас, када се виталистичка епоха упућује према новоме духу, Руси, који су у првој половини Х]Х столећа прорекли долазак Антихриста из Јованове Апокалипсе, носе обележје и предосећање преображења света; они ће сарађивати, са својом визијом живота, препорођеном на основи обновљеног и хумгнизованог хришћанства, у синтези телуричких и духовних снага, те допринети стварању новога »етоса« Запада. »Нов ред биће основан на поларној тензији... између Духа и телуричких снага«. — Али, пре тога, потребно је да дође до потпуног изражаја телуричких снага, јер док се оне буду потискивале у подсвести цивилизације, живот ће непрестано. изгледати блед, немоћан, беспредметан.

До супротних резултата долази Луј Димије (Гош5 ОПаимег) у својој књизи »НШзготе еј Сапзез де Моје Песадепсе« (»Повест и узроци наше декадансе«, Париз, 1934), која анализује проблем европске декаденције, постављајући га у саме његове изворе. После пада Римског Царства, каже Димије, Европа је стварно ушла у једну сталну кризу, која ју је све више удаљавала од Августове: »Еес1в5и раћјат Фуег515 бепнbus unam«. Та Августова формула била је остварена само за време »рах готапае«, након које је уследило прегресивно распадање Европе. Јер, наследство Рима није било само латинско, т. ј. духовно, већ такође и римско, т. ј. политичко По Димијеу, европски цивилизовани свет родио се из Римског Царства, чија је ликвидација бацила Европу у каос, чији је послератни перијод само једна од најстрашнијих његових фаза. Слика данашњег европског стања, према Димијеу, јесте оваква: — »Никакав мир између народа, јавни ред и од-