Nova Evropa

својој држави, Сава исто тако, јер је оно — по својим конзеквенцијама — било антидржаван и антисоци јалан покрет; али богумилство, по својим побудама и узроцима, претставља народни покрет и јужнословенску реакцију против туђинског верског менталитета. Сава није могао превидети ову здраву страну богумилског народног покрета; он је народне тежње за друштвеним уважењем и политичким признањем унео у свој државотворни систем, те је тиме народ приближио држави и одредио унутрашњу оријентацију Рашке у смислу стварања народне државе, а насупрот сепаратистичким тежњама и интересима племенско-покрајинске властеле.

На тај се начин из Савина учења и делања, као из једног корена, развијају три упоредне гране: самостална црква, државна оријентација, и династија Немањића. Сва ова три фактора: црква, држава, и династија, дејствују независно али увек хармонично, јер кроз Саву имају исту народну основу и заједнички нацијонални циљ. А у тој њиховој хармоничности и идентичности лежи тајна солидности и просперитета српскога друштва у Средњем Веку. У Савиној науци и завету сливају се народно и нацијонално у један морални појам, који постаје моралним идеалом целога друштва рашке државе, идеалом који је опробао своју вредност кроз тешка ве. ковна искушења и очувао за све време робовања веру и државну традицију у души нашега народа.

Сава је као архиепископ често путовао по земљи, обилазио цркве и држао проповеди које (према Теодосију) освајаху слушаоце »сладошћу језика и силином речи«. Он је говорио искрено, непосредно, и самоуверено. У проповедима и у разговору, он је крепио народ у вери и обредном поштовању; али га је исто тако поучавао и у свим правцима духовнога и материјалнога живота. Сава је од црквене предикаонице направио школу општег политичког и нацијоналног васпитања.

Као организатор, Сава је, без вике и рекламе, градио вековне творевине. Он је имао изврсно познавање људи, брзо схватање ситуације, правилно процењивање могућности; знао је изабрати сараднике за сваки посао и придобити их за активну сарадњу. Без тренутне плаховитости, али истрајан и чврсте воље, Сава није знао за препреке кад нешто предузме, а никада није предузимао оно што је немогуће или недостојно. У својим дипломатским мисијама Сава је показао, исто тако, врло много практичне умешности, природног самопоуздања, и далекосежне мудрости. Он није само својим учењем одређивао оријентацију Немањине државе, он је, исто тако, био често принуђен да сав свој духовни ауторитет ставља у службу црквене организације и државне сигурности, вршећи чисто политичке и дипломатске мисије. Ради утврђи-

74