Nova Evropa

Кајба XXVIII. Broj 7. 26. jula, 1935

Нове методе на старим путевима,

Онда смо стали и написали, као да нам је било дато гледати у будућност: »Сутра, кад 33 области буде збијено и сливено у пет до шест, и кад им буде дата могућност да оне саме могну регулисати читав свој културни и економски живот, у вези и с обзиром на цјелину, тада ће и Хрватска Сељачка Странка бити присиљена да се поврати на стазе оне борбе која води к остварењу њезина социјалног и културног програма. ИМ тада неће више бити снаге, а нити могућности, да јој се ико супротстави на границама Дрине и Дунава, а нити на оним Мораве и Вардара, јер јој је до Црнога Мора окупити сав сељачки народ под једним барјаком, по стазама свога вође.« Било је то 26. септембра 1928, у броју посвећену Стјепану Радићу. Након осам година дана незапамћена лутања, кад читав свијет лежи сапет од море неизвјесности, иста нам се питања у једнаким рјешењима намећу. И ни за длаку лијево и ни за длаку десно.

Оно што су дуги вијекови мијесили, повезали, и обиљежили, требало је збити и слити у пет до шест области, бановина, аутономних покрајина, федеративних тијела, или слично. Свако је име добро, као што и свако може бити исхитрено ако не одговара пуноћи права и овлаштења остварених у имену. А ако та тијела немадну пуну могућност да регулишу читав свој културни и економски живот, тада је свака така творевина сувишна, а за цјелину постојана опасност. Нема живота без духа и тијела. Тијело без духа је извргнуто труљењу и окуживању околине. Дух без тијела је дијете имагинације: нестварност и плод једне страховите бојазни од умирања.

Али се не може ни одузети све, а нити дати све. Ми нијесмо дали све, да нам се одузме све; ми смо дали све да бисмо створили цјелину, а цјелина нам мора уступити све што је потребно за стварање, одржавање, и унапређење нашег културног и економског живота, — а све то да би она одржала и спасла себе. Историјско-културне скупине, »повезане везом заједничког постанка и успомена, обичаја,

193