Nova Evropa

против државне заједнице и честитих појединаца. У таквој слободи лако ће се и брзо искристализовати погледи и наћи носиоци идеја које народ буде примио као своје.« Сигурно би се у тој дискусији чуло и мисли различних од оних аутора књиге »Наша политика«, али то не би била запрека кристализовању и споразуму, ако би се дискусија стално водила у знаку слободе, објективности, личне дезинтересованости, и уважавања реалних чињеница као разлога. Уосталом, можда и не би било тако тешко сложити се у програму, колико у тактици, о којој — како вели Др. Стојановић »вреди дискутовати тек када се нађе да изложени програм заслужује пажњу«. Али, можда би било практичнијеио тактици истовремено расправљати, јер се често у тактици гледа програм и ради њега овај криво тумачи. Свакако, програм изложен од Дра. Стојановића заслужује пажњу исто толико оних који би се с њим сложили колико оних који би мислили да га треба мање или више исправити. Потреба исправака, међутим, биће вјеројатно незнатна, буде ли се тај програм посматрало са становишта далеке будућности, као неки идеал, као максималистички; посматран, напротив, са становишта онога што би требало непосредно, данас-сутра, тражити и учинити, он ће наћи вјеројатно доста исправљача, напосе код скептичара и огорчених. Многи од исправљача истаћи ће, да тактика захтијева да се неки дијелови програма — макар им као циљевима остали у души вјерни — ставе у позадину, а тек неки помакну напријед. Врло вјеројатна могућност тако мотивираних исправака чини нам се доказом потребе да се истовремено расправља и о програму и о тактици. Јер, на концу конца, програм у ширем смислу обухвата циљеве, средства, и тактику, па колико циљеви одређују тактику, толико и тактика одређује — или бар разређује — циљеве. Рг, И. Политео.

Кајепаџ Као „vodja naroda“ (povodom Клјабе Ета Глад ба: »Ходу патода«).

Медји гдапјипа атпофегдатвкоб паадпов хамода Оче- | rido stoje Ludvigovi »Y ihrer Europas« na nepretenci- | jozno znamstvemoj visini, što ih — da odmah kažemo — OČI- ) dledno spasava; jer u beošradskom izdanju »Kosmosa« (Geca Kon), u zbirci »Svedočanstva vremema«, ovo djelo Ludvigovo izgleda prilično deplasirano, blijedo i plitko, Stvar je loše napisana, i da nije Walther Rathenau jedan od glavnih јипака lkmjiše, predomislili bismo se prije пебо 510 bismo joj | posvetili naročitu pažnju. |

228

. | | | i а |: