Nova Evropa

За

стати све што желимо, — филм може да буде у служби сваке идеје, и најнапредније и најназадније. Довољно је, у том погледу, упозорити на контраст између њемачког и руског филма: њемачким нацијоналним социјалистима није успјело да њемачки филм удесе према својим теоријама, али су ипак направили неколико пропагандистичких филмова којима прилично увјерљиво и успјешно врше пропаганду за своје идеје; совјетски су филмови, опет, било отворена било прикривена пропаганда сасвим других идеја, или, ако ништа друго, а оно жигосање односа и прилика, и то баш таких који су за њемачке нацијоналне социјалисте неприкосновени, Зато је намјерно извртање истине кад неко, без икаквих резерва и без објашњавања, напада филм на овај начин, како то чини Еренбург, — филм као такав, па чак и сам изум филма, као нешто сувишно и штетно; Еренбург је, напримјер, читаво једно поглавље своје књиге посветио пропагандистичким колонијалним филмовима, у којима се фалзификује стварност, јер је живот урођеника приказан у њимау најљепшем свијетлу. Али он прећуткује да су Руси израдили и такве филмове који показују противно, филмове који и те како поразно говоре о газдовању бијелаца у колонијама (напримјер, »Бура над Азијом«). У другом једном поглављу, Еренбург пише о филму као оружју вјерске пропаганде; али не спомиње, да филм може да буде средство за пропаганду сваке вјере, ћути о томе да су бољшевици учинили од филма најмоћније средство протувјерске пропаганде. Ако амерички, француски, њемачки, енглески, јапански, итд. капиталисти имају филм и кино у својим рукама, они имају у својим рукама и штампу, казалиште, радио. Стога ова чињеница, све да је прихватимо и без резерве, не смије дати повода нападајима на филм. Осим тога, мало је сижеја писаних нарочито за филм, — филм позајмљује предмете из књижевности и казалишта, па је према томе у том погледу апсурдно изузимати филм од других врста умјетничког стварања. С обзиром на идеје које филм пропагира, ако се има у виду цијела земаљска кугла, постоје исти односи као код казалишта, штампе, радиа, и у књижевности, —- има их свакојаких: од најреакцијонарнијих до најмодернијих, од најсервилнијих до најсмионијих, и глупих и »паметних«, и плитких и дубоких, и забавних и досадних. То није нека специфична филмска одлика или мана, већ израз духа нашега времена, који се свуда манифестира, а манифестира се различито; само је начин обраде, говора, сугестије, друкчији — филмски. Еренбург тврди, да филм служи пропаганди милитаризма; али филм исто тако служи и пропаганди антимилитаризма, пацифизма, како гдје и како када. Он сам спомиње чувени филм »На западу ништа ново«; али узбуну што ју је изазвао

261

~