Nova Evropa

овај филм, и цензурне потешкоће на које је свуда наишао, тумачи произвољно и неозбиљно: »Французи неће«, каже он, »да њемачки војници грле француске дјевојке. Чеси неће, да њемачки војници премного брбљају о миру. Талијани су просто забранили филм: штетан је за војску. За Талијанима се повела Пољска, Бугарска, Југославија, Грчка: код нас су припрости људи, неће се снаћи у униформама, они ће закључити да од страха вичу наши!.. « Ово није ни духовито! Вјерује ли Еренбург уистину, да се Пољаци, Бугари, Југословени, Грци, тако зло сналазе у филмовима и униформама»! То су, мало те не, дјетињарије. Еренбург, даље, тврди и ово: »На платну се никад не приказује плински рат, — то је одвише прозајично!« Сасвим нетачно! У филмовима се још како приказују и слике плинских ратова, несамо снимљене у атељеима већи оригиналне! По Еренбургу је кино »дворски пјесник полиције«, зато што »велича редарство, поучава да човјека у униформи гледамо као правог јунака«... Ко познаје Америку, ма само из филмова, књига и новина, зна да је то нетачно. Американски филмски проду“центи су и сувише разборити људи и добри трговци а да би овај сложен проблем приказивали тако једноставно, најивно, и пристрано. У многим американским филмовима остаје полиција под подсмјехом, док се у другима американски полицајци приказују као плаћеници и сарадници гангстера, а гангстери као џентлмени. Дабогме да има и полицијског херојизма и пожртвовности. Исто тако невјерно или злонамјерно приказује Еренбург односе између послодаваца и радника, како се они појављују на платну. Неколико капиталистичких тенденцијозних филмова не смије се генерализирати. Идиле какве описује Еренбург, да би показао филмску »срећу« радника на филму, више су него ријетке. Измишљено це и то што каже, да се у филмовима не смије неповољно приказивати руске емигранте: у многим филмовима су руски емигранти приказани и те како неповољно...

Али, одвело би нас предалеко кад бисмо овако анализирали даље! Желимо само да констатујемо: нама није намјера да бранимо просјечни филм какав се данас продуцира и приказује; ми знамо да су ти филмови далеко од тога да буду оно што би требало да су; али ипак, и данас, мада је продуцирање, продаја, и приказивање филмова трговачки посао (ово вриједи чак и за руски филм), има велик број филмова свих народа и земаља који квалитативно стоје на замјерној висини, те по којима се дају наслућивати размјере у позитивном смислу које би заузео филм кад не би било толико им таквих утицаја и пословних обзира какви постоје данас. Нарочито нам је намјера да упозоримо, да је промашена несамо

262