Nova Evropa

Трумбићеве бојазни су се испуниле. О потешкоћама на Конференцији Мира у Паризу не спада овдје да говоримо. Ријеч је о нашој властитој кући. Ту је великосрпска државна идеја потискивала југословенску. Први Устав донесен је без учешћа заступника хрватског дијела народа. За ту је работу требало купити заступнике турско-арбанашких југословенских грађана, т. 3. џемијетлије, да их се након учињене услуге растјера а њихове вође позатвара. Сличну су услугу извршили заступници »Ј. М. О.«: њима су обећане олакшице у будућим аграрним законима; а како је затим било, знамо. Након изгласања Видовданског Устава, прихватила је једна олигархија чврсто узде државне управе у своје руке и остала је на управи земље догод је могла. Осталима се није дало да се мијешају у суштину власти. Ојађен ради свега тога, а с друге стране окривљаван због недовољне опрезности у својству Предсједника »Југословенског Одбора«, изнио је Др. Трумбић историјат Крфске Декларације дне 10. јуна 1923 (у клубу Хрватске Заједнице), и ту је нагласио тежину борбе Југословенског Одбора, којему се је било и борити против одржања Аустроугарске Монархије и освајати симпатије иноземства и савлађивати Пашићеву тезу о проширењу Србије, а заговарати тезу о слободном уједињењу свих југословенских племена и покрајина у једну независну државу. Ту борбу обиљежује Трумбић овим ријечима:

Политика Г. Пашића иде за проширењем политичког живота Србије на цијелу земљу, Југословенски Одбор напротив видио је у овој држави једну нову творевину, постављену на демократској бази, а у којој не смије бити ничије хегемоније, него да буде једнако право за све, тако да влада буде израз народне воље, Политика је хегемоније реакцијонарна и застарјела, Политика праве демокрације напредна је и културна... У унутрашњем нашем животу наставља се политика анексије. То је израз хегемоније српске, или тачније србијанске, која је дјело Београда више него ли народа у Србији. Наравно је да политика наметања може рачунати само на материјалну снагу. Што се тиче народа, од кога праве потпоре не може да добије, то настоји да га завађа и да од њега средством партијске организације н згодним изборним системом изнуди потпору. Тим средствима и начинима створен је и Видовдански Устав. Само тако он се и подржава... Може ли се ова држава уредити онако како је до сада вођена 2... Чињеница је, да су жандар н војска, дакле материјална снага, главни ослон државне политике, Та снага значи много, али не значи све, и није најважнија. Она ће престати оног тренутка када је народ престане подупирати, и то несамо Срби Г. Пашића, него и остали, а посебице народ Хрвата,,. Не маримо што нас се приказује партикуларистима, натражњацима, и што се све наше народне стечевине и традиције називају аустријским традицијама, Свијест Хрвата као пјелине потребна је нама и потребна је цијелој држави. Хрватство је носилац идеје слободе и предводник свих потлачених ; оно треба да схвати своју мисију, а та је да сруши ову тиранију, која је нама свима, па и Србима,

389