Nova Evropa

али са пет резерва. Од ових пет резерва Сената најинтересантнија је посљедња реченица посљедње, пете, резерве, према којој се Суд »неће без пристанка Сједињених Држава позабавити никаковим захтјевом за давање савјетодавног мишљења (које би Друштво Народа могло затражити) уколико би се радило о какову спору или питању у којем су Сједињене Државе заинтересоване или себи такав интерес својатају«. Тешко је приказати главни мотив тог захтјева, али је стварно он далеко премашио било какав циљ и значио готово исто као да је која од република Уније тражила, да јој се призна да Врховно Федерално Судиште не смије судити у ствари у којој би дотична република била заинтересована или би себи такав интерес својатала. Само судство угрожено је таковим клаузулама, јер оне чине да суд није над странкама. Зато и није чудо да је Сер Остен Чембрлен ове резерве Сената означио нејасним, те предложио сазив конференције заинтересованих држава. Ова конференција је удовољила свим резервама Сената, изузев горе наведеној реченици пете резерве. Нато су Сједињене Државе пустиле да ствар лежи опет три године, и тек 19. Ii_ 1929 — дакле након ратификације Париског Пакта — Келог је одговорио, поновивши онај неприхваћени захтјев америчких резерва. У официјозним преговорима, поведеним поводом Келогове иницијативе, Унију је заступао сенатор Рут (Elihu Root), koj је још 1907 заступао Унију у преговорима о изградњи међународног судства.

Унаточ опасности, да ће усвајањем америчких резерва Суд бити политизиран, резерве су прихваћене, утолико што је Унији дато исто право ингеренције као било којем другом члану Вијећа Друштва Народа. Али, будући да још није било разјашњено, да ли се захтјев Вијећа, да му Суд даде који правни савјет, има тражити једногласним закључком Вијећа (нити се овдје хтјело створити било каково правило), —- Унији је дато право да једноставним отказом иступи из Суда, мада се протокол о приступу Уније Суду могао ставити ван крепости само ако двије трећине свих осталих потписника откажу потпис. Није нам познато, шта је Борах тада још мислио о значењу Суда, ни о томе да ли ће под оваким околностима тај Суд, који су ЏЗА политизирале, моћи да буде оно средство које ће међународни рат учинити сувишним, и постићи да право завлада међу народима, право намјесто силе»...

Када је Хувер (Нетет! Нооуег) нови Предсједник Уније, (10. ХП. 1930) Сенату упутио Рутовим посредством у Женеви склопљене протоколе, он је нагласио везу између Келогова Пакта и приступа Уније Хашком Суду, али о какој обавези

406

Пи