Nova Evropa

своје еруптивности, ушло у завршну фазу, везујући своју судбину за судбину иопстанак југословенске држав“ не заједнице. Свијест о овој чињеници постаје из дана у дан све то пространија, и у тој својој пространости она продире до у задње јужносрбијанско село; али ту губи од своје осебујности хрватске, да у себе упије и све оне многе социјалне и економске тегобе сваког појединог села и сваког појединог човјека, док напокон не завитла читавом овом нашом земљом и свим духовима. Ту, на томе мјесту, јасно гледамо олују која се диже; у стотинама таблица, што их носи сељачки свијет на своје скупштине, уочујемо многострану збијеност тражења и потреба испреплетених и повезаних чврсто међусобно, и знамо да су се војске кренуле да у једној жилавој борби изнесу корјените промјене и политичке и социјалне и економске структуре ове земље. Владимир Мачек, колико се год устезао да не буде извучен из круга хрватских политичких тежња, да се ограничи на вођство хрватског народа, неће моћи одржати одијељено Хрватско Питање од свих осталих, јер — у суштини — широке сељачке и радне масе под »хрватским питањем« гледају и виде своје економско и социјално откупљење. Мораће стога ступити на чело једног широког покрета који, уз данашње опће незадовољство, још није добио до краја конкретне облике.

(Оно што се данас ваља у гомилама земљорадничког покрета, покрета малих људи, покрета радних снага, у ствари обухвата исто толико и све градове уздуж и попријеко ове наше државе. Владимир Мачек је данас најпопуларнија особа у земљи Југославији: једнако га дозивљу, траже и желе, и они из Хрватског Загорја, и они из нашег Приморја, као и они са Косова Поља и из црногорских брда. Ова се популарност не смије омаловажити, јер неће бити могуће неизаћи јој до краја усусрет, — она је гаранција и за праведно и обазриво ријешење у првом реду Хрватског Питања, али и свих осталих питања. Насљедник Стјепана Радића има за собом и туђе и своје искуство, а око себе непробојну војску. Данас је већ прекасно заустављати се на по пута; не помажу више блиједе доктрине, — жирондисти су одиграли своју улогу.

~

У постепену рјешавању многобројних проблема што муче само ову земљу, и оних под којима стење читав свијет, наилазимо у првом реду на спорове о унутарњем уређењу Југославије. Није то питање ни од данас ни од јучер; оно је исто толико старо колико су удаљена од нас временски настојања да се културно, а затим и политички, уједине ју-

384