Nova Evropa

Jače ma više skače«, i da nema mušta uzvišenije nego za svoje uvjerenje nedužno trpjeti, u nadi da će se time sudbina. zapostavljenih popraviti,

Šta su, dakle, s ove tačke gledišta, glavni aktuelni problemi naše unutrašnje politike, i na koji način se ima pristupiti njihovu rješavanju? — Razduženje seljaka, osiguramje privrednih i fabričkih radnik4, organizovanje zadrug4A i zajedničkih ustanov4 i poduzećA, suzbijanje nezaposlenosti i socijalno dizamje svih slojeva naroda; zatim, iznad toga, puno izjednačenje zakon4 i zakomsko čuvanje kućne i lične slobode, te dizanje vrijednosti čovjeka-pojedinca; onda, uslijed svega toga, ukidanje i progom korupcije i protekcije, sistema masilja, sumnjičenja i potkazivanja, — иХепје dejstva prekomjernoSa ебоjizma, Sve su to problemi koji čekaju na svoje riješenmje, i sve se to da najbolje inaušurisati i postići ulkidanjem ћебетоптје i proširenjem sloboda pojedinaca i pokrajina, ukidamjem policijskog sistema mmpprave, te muspostavljanjem slobode riječi i štampe, — bar one štampe koja mikome ne dira u čast bez dolkaza,

Država treba da je Jaka i moćna, vojska pouzdana i sposobna da zaštiti državu od svakoga. Ali snaša države ne leži samo u vojsci; vojnička jačina može se lako pretvoriti u slabost, аКо ta jačina mema svoj femeli u zadovoljstvu naroda, u zadovoljstvu većina svih wtalež&A države, jer samo takovo zadovoljstvo jamči i za dobar duh u vojsci. Mi ne trebamo na čelu lukave, neđo mudre i čestite, energične i napredne ljude, čila srca biju za dobro cjelme i zajedničke otadžbine. Na pravnom i moralnom temelju daju se lako riješiti sva sporna pitanja, a ı »hrvatsiko«, |

S. р. Реће.

ХМ. Нек народ говори. · (Поводом анкете о питањима наше унутрашње политике.)

Болујемо, гладујемо, натежемо се... Свак то зна, свак види, свак признаје. Гладни смо круха, гладни и жедни слободе. У том се сви слажемо; а већина то и осећа. А како је гладноме свака мрвица хлеба пожељна и слатка! И како је тежак и тужан живот болесников! Живота, сунца, хлеба нам треба, слободе нам треба. Шта је главно, најглавније, најпрво, најпречег — Све је ту главно, све потребно, све прво, скоро све нерешено! Све оно што чека на решење актуелно је, представља проблем који има да буде решен. Али, свако »решавање« извесног проблема не значи и његово истинско решење; некада чак представља и отежавање и одуговлачење правог решења. Таквим »решењима« обилује наша унутраш-

172