Nova Evropa

за ред у држави и равноправност свих подређених и запокстављених, дошло је до уморства вође... Хрвати, и дотле пострани, повукли су се још више у себе, а на страни оних који држе власт круг бива све ужи, док се није свео на ширу фамилију која себе проглашује државом и под заштитом исте врши свакојака насиља.

С помоћу Хрвата, и читавог народа, 5. маја 1935 оборена је олигархија руље и ослобођена држава. Сада смо опет тамо где смо били пред Видовданским Уставом и уочи 1929 године, само под тежим околностима и у лошијим приликама. Хрватско Питање треба решити, — то сад траже сви. Пита се само, како га ваља решити» Захтевима Хрвата треба дати облик, законску форму, коју ће народ, преко скупштине, санкцијонисати. Изнаћи начин за ту форму могу само позвани и заинтересовани, а то је пре свега народ. Како садашња скупштина не представља никог, чак ни оне чијом је помоћу бирана, то би требало, као почетак решавања, расписати нове изборе, пошто се претходно донесу, указом, неопходни политички закони, те тако доћи до нове скупштине, на основу истинске воље народне. Та скупштина имаће да ликвидира Хрватско Питање. Захтеве Хрвата неће бити тешко решити, двоумљења неће бити: централизам имамо за собом, све зло у овој држави дошло је од њега; бићемо дакле за сложену државу. Само оно што се нађе за неопходно треба да буде заједничко, а све остало покрајинско, па да живимо као људи и браћа, која се правично поделе и живе на истом »грунту«, али сваки у својој кући. Само на тај начин ће се задовољити Хрвати, те пригрлити државу, и у њој се осећати код куће. Свој ужи завичај ће они по својој вољи уредити; а заједница, самим тим што је и по њиховој вољи заједница, биће и њихова и они ће јој пружити сву своју оданост и свој опробани нацијонализам. При решавању Хрватског Питања решиће се уједно и питање осталих покраЈина. А кад једном решимо питање државног уређења (што је, уз више памети и поштења, требало бити ликвидирано још Видовданским Уставом), посветићемо се лако осталим бригама. Ту би свакако на првом месту дошло питање корупције, којим је читав наш јавни живот толико загађен да се може пречистити само удруженим снагама целог народа.

Неопходно је потребно, дакле решити прво питање о самој држави, а онда заједнички направити ред у њој. Уређење државе и успостављање реда у њој, то би били, за први моменат, најважнији задаци наше унутрашње политике, и дужност је и свих нас скупа и сваког појединца да допринесе коликогод може, да се ти задаци што пре повољно реше. Ради добра државе и ради среће и благостања свих нас у њој.

Јов. Дорошки.