Nova Evropa
Књижевни преглед.
Максим Горки о Достојевском.
На Конгресу совјетских писаца, пре две године, играо је видну улогу, као што је и природно, један од најстаријих а "и најугледнијих руских писаца, познати Максим Горки. На једном месту његова конгресног говора, на којем ћемо се мало зауставити, он је говорио о Достојевском. Ту се је Максим Горки о великом руском писцу изразио толико вегативно, да је то изазвало општу пажњу. Ауторитет Горког врло је велики, па ће његово негативно мишљење и расположење према Достојевском имати свакако утицаја на руске читаоце, а нарочито на омладину. Нема сумње да ће и реакција против Достојевског на Западу наћи ново упориште у оваком негативном држању према њему Максима Горког. Зато је по-требно беспристрасно оценити његове оптужбе, које уоста"лом нису ништа ново. Оне су уско везане са његовим погледима уопште, а посебице на књижевност као на велику социјалну силу.
Горки је уверен, да уметност, коликогод високо стајала са гледишта чисто уметничког, може да буде, са гледишта социјално-педагошког, веома штетна за човечанство. Значај уметности за њега је подређен: она оправдава себе само уколико служи човеку и човечанству. Ако уметност не одговара социјално-педагошким захтевима, које њој поставља Максим Горки, он је спреман да је одбаци као нешто непотребно и штетно. У једном од својих полемичких чланака, Горки је веома оштро формулисао овај свој поглед на уметност: »И Достојевски је велик, и Толстој је генијалан,... али су Русија и њен народ већи и драгоценији од Толстоја, Достојевског, и чак и од Пушкина, да и не говоримо о свима нама осталим .. « — Ако дакле уметност, ма и најгенијалнија, иде против народног интереса, она је штетна и заслужује осуду.
Још године 1905 написао је Горки чланак »Белешке о ћифтинству«, у којем говори о Лаву Толстоју и о Достојевском каоо писцима-ћифтама, мада генијалним. У том чланку он пребацује Толстоју и Достојевском проповедање пасивности и неборбености: »Цела наша литература, то је беспрекидна наука о пасивном расположењу нашег живота, "апологија пасивности. И то је природно; друго и не може да буде књижевност ћифте, све и онда ако је он генијалан уметник«. За погледе Горког ранијега доба, овако негативно расположење, подједнако према Толстоју и према Достојевском, веома је карактеристично. Касније је он нешто ублажио своје мишљење о Толстоју,; али је према Достојевском постао још
18