Nova Evropa

нетрпељивији. Њега је увек љутила пасивност руског карактера, јер му је свака пасивност била одвратна: »Свет се држи радом, и сваког часа постаје активнији«, — писао је Горки Леониду Андрејеву; — »човек пак који ствара пасивно расположење према свету, ма ко он био, мени је непријатељ, јер сам ја целог мог живота тврдио, да је потребно активно расположење према свету, према људима... « Писац дакле, који својим стварањем утврђује пасивни карактер руског човека. чини према том човеку велик грех. Горки-романтичар, који је опевао човека са великим почетним словом, био је увек непријатељ Каратајева и старца Зосиме. Али је у самој личности Лава Толстоја било црта које су привлачиле Горког, о чему сведоче његове прекрасне успомене на великог старца.

Друкче је гледао Горки на Достојевског. Личност Достојевског увек га је одбијала, и он то није крио. Нарочито су га љутила психолошка цепидлачења Достојевског. У једном писму Леониду Андрејеву, он каже ово: »Демонстрирати пред светом своје огреботине, чешати их јавно, пљувати у лице људима своју жуч, као што то чине многи, а најодвратније од свију наш зао геније Тодор Достојевски, — то је гнусно занимање и наравно штетно«. Када је, године 1913, Московско Уметничко Позориште одлучило да прикаже »Зле духове« Достојевског, у преради Владимира НемировићаДанченка, Максим Горки је написао протест против ове намере (објављен у великом дневнику »Руско Слово«); ту су први пут погледи Горког на Достојевског нашли пун израз. То писмо »О карамазовштини« — тако се звао овај у своје време сензацијонални чланак Горког — веома је важно за разумевање личности Горког и његових погледа на уметност. Он ту прво прилази питању са политичке тачке гледишта. »Зли дуси«, то је роман тенденцијозан, уперен против руског револуцијонарног покрета. Са гледишта »социјалне педагогије«, Горки сматра да је сасвим непотребно приказивати на позорници јунаке овог романа; али се понајвише бави »болесним генијем« Достојевског. »Неоспорно је и ван сваке сумње, да је Достојевски геније, али је то наш зао геније. Он је ванредно дубоко осетио и разумео, и са насладом приказао, две болести које су настале код руског човека, благодарећи његовој наказној историји, његову тешком и срамном животу: садистичка свирепост у свему разочараног нихилиста, и супротан њој мазохизам бића затуцана, заплашена, способна да ужива у своме страдању, али не без злурадости кезећи се пред свима и пред. самим собом«. Горки идентификује страшне личности Достојевског са самим аутором: »Достојевски сам, велики мучитељ и човек болесне савести, баш је волео ову мрачну, пометену, одвратну душу«. У својим успоменама о Лаву Толстоју, Горки каже, да је и велики

19