Nova Evropa

Treba li da ovde spominjem, kako je u ovakim etnopsihološkim pitanjima sve u prelivima, sa više sličnosti nego oštrih i velikih razlika, a naročito medju našim brdjanima, bez obzira na užu njihovu postojbinu; u pogledu nacijonalnog osećanja našeć sveta, može se govoriti više o takmičenju nego o nekim stvarnim razlikama.

Ako vas zanima pitanje, kako su se razvile gornje okolnosti Hercegovca uopšte, prelistajte sjajne stranice koje je o fome napisao Jovan Cvijić (u »Balkanskom poluostrvux«), i njedov učenik Jevto Dedijer {u svojoj slikovitoj studiji »HWercegovina i Hercegšovci« »Letopis Matice Srpske«, knjiga 289), Oskudna Hercegovina traži od svoga stanovništva tešku borbu s prirodom: ogromne klimatske promene tokom svake godine, borba s poplavom i sa sušom, kao i prosečna nerodica, ne daju seljaku da se veže za jedno mesto i jednu vrstu privrede, nego mora da se kreće izmedju visija i »humnine«, ili izmedju poljoprivrede i drukčije zarade, ili da ide na zimnicu u gradove i ravnije severne oblasti, ili da se uopšte iseljava, ili da beži u gradove i u službe. Ta nužda kretanja i raznovrsnosti važan je činilac za duhovnu gipkost Hercegovaca, kao što su borba s prirodom i stočarski život na visinama izvori njihove snage, Ne treba zaboraviti ogromni uticaj bliskoga mora: prastari trgovački put vodio je otuda preko Bileće i Gacka u dolinu Drine. Ta važna saobraćajnica prišušena je veštačkim okretanjem preko Sarajeva, i tek se ove poslednje godine počelo raditi, trasiranjem železničke pruge. na njenu vaspostavljanju. More i drumovi odvajkada su i svuda glavni budioci duhovnog života.

Pod takim okolnostima razvila se onako široka nacijonalna svest u Hercegovini. Na prvi pogled izgleda čudno, da je istorijska svest onako budna u jednoj oblasti čija je samostalna istorija bila i kratka i sasvim nezavidna. U stvari, nacijonalno osećanje HerceSovaca i nije lokalno, ne odnosi se na efemernu državu Hercegovu, ne8o na ceo narod, mađa se Hercegovcima čini da su bolji od svojih suseda sunarodnjak4. Ta širina svesti ima dva istorijska izvora. Što se tiče porekla, stanovništvo je samo malim delom starinačko; stoga se o domaćim ljudima Srednjeg Veka vrlo malo priča, a srednjevekovne stećke zove »grčkim grebljem«; ogromna većina pravoslavnih bratstava čuva sigurno predanje o svom doseljavanju s istoka, poglavito iz durmitorske oblasti; a sa tom istorijskom istinom meša se legenda: pričama se nadmeću pojedine porodice dokazujući svoju rodbinsku vezu čak s junacima iz kosovske epopeje! Pesma je u tolikoj meri prožela istoriju da se dakle jedan deo srpskog stanovništva smatra Lazarevom vojskom u bukvalnom smislu reči,

198

O KU