Nova Evropa

живати и у овом правцу. На овом мјесту ја ћу летимично споменути само неколико најистакнутијих Херцеговаца, о којима ће читалац моћи више наћи било у којем од споменутих Башагићевих дјела.

Међу државницима и војсковођама из Херцеговине треба истакнути Ахмед-пашу Херцеговића, сина Херцега Стјепана, који је као талац дошао у двор и ту примио ислам. Оженио се ћерком султана Бајезида П, па је био у каснијој служби врховни адмирал. На његову властиту жељу, Султан је дозволио да се Диламбер, крај у Турској, прозове „Херцеговином“, Био је седам година Велики Везир. Умро је 1518.

Ахмед-паша ПО%ег таг, родом из Фатнице, био је везир и намјесник у Сајди 1775, затим у Шаму, па онда намјесник и врховни командант Сирије и Египта. Код Аке је разбио Наполеона. Умро је 1804.

Али-паша Семиз, родом из Праче, био је везир и намјесник у Египту 1543. Године 1560 постао је Велики Везир (министар-предсједвик), коју је част обнашао четири године. Умро је 1564.

Дедага Ченгић је други син Смаилаге Ченгића, епскога јунака. Био је серџеда (командант пограничних стража) у источној Херцеговини, коју је бранио од упада Црногораца. Отрован, умро је у Коњицу 1874.

Ферхадбег, отац сарајевског добротвора Гази Хусревбега, по свој прилици је родом из Травуније. Одгојен је на турском двору и ожењен Селчуком, ћерком Бајезида П. Био је санџакбег од Сереза, а погинуо је 1495 бранећи Адану.

Хасан-паша Придојевић, или Дошен, на почетку владе Мурата Ш! именован је бегом у Сегедину, а 1591 намјесником у Босни. Одмах се дао на освајање хрватских крајева, па је освојио Бихаћ и доста околних мањих мјеста, При опсади Сиска, пред вадмоћнијом хрватском војском коју је предводио Тома Ердеди, погинуо је у валовима Купе (1593).

Ибрахим-паша Дамад је вршио много управних служба од 1703 до 1723, Био је ожењен ћерком султана Мустафе П, а познат јен као добар пјесник и стилист. Покопан је 1723 у Ерзируму.

Ибрахим-паша Хазнадар је постао 1645 намјесником у Багдаду, а кад му је заштитник, земљак му Салих-паша Невесињац, погинуо, одметну се од Султана; али га јеничари погубе исте године.

Мехмед-бег Ризванбеговић (Хаџун) је посљедњи „Кашђги јег" херцеговачки. Под младост је много путовао по Турском Царству и био у свити споменутог Ахмед-паше Џезара, а на почетку ХЛХ вијека врати се у Столац своме оцу Зулфикар-капетану, који му даде дио своје капетаније, па оснује засебну капетанију у Хутову. Погинуо је 1831, У Стоцу, у борби с братом Алијагом, каснијим Алипашом.

Мехмед-паша Дефтердаревић је од 1639 до 1655 промијенио велик број истакнутих положаја: био је везири намјесник у Ерзируму, а 1655 на Босни. Чувени турски путописац Евлија Челебија каже, да ниједан везир није починио јунаштва као Мехмед-паша Дефтердаревић.

256

SR O