Nova Evropa

Мехмед-паша Кукавица је између 1749 и 1760 обављао неколико истакнутих служба. па је два пута био и намјесником у Босни; али је на тужбу Мостараца свргнут, протјеран на оток Ресмо, и погубљен. Подигао је џамије у Сарајеву и Травнику, а медресу у Травнику.

Реџеп-па ша, родоначелник знамените породице херцеговачке (која се по њему прозвала Реџепашићи), од 1687 до 1703 истакао се као одличан војсковођа и заповједник у Херцеговини, гдје је био и валија. Погинуо је на вјеру у Дробњацима 1703 у кули кнеза Маловића, као и још неки истакнутији Херцеговци. Он је даљњи прадјед Сафветбега Башагића-Реџепашића.

Салих-паша Невесињац је био 1644 дефтердар (шеф финансија), а 1645 Велики Везир, Протежирао је земљаке и велик их број извео је на важне положаје у државној служби. Године 1647 је објешен.

Смаил-ага Ченгић је Херцеговац поријеклом, иако је рођен у селу Пресјеници код Сарајева. За Деренделијина похода на Србију, истакао се у борбама и постављен за муселима у Гацку, коју је службу вршио од 1814 до 1840, када је погинуо, То је јунак Мажуранићева епа, па ипак не онакав крволок каквим га Мажуранић приказује. По Башагићу, којему је Смаил-ага прадјед с материне стране, Ченгић је био врло умјерен човјек, добар управник и никакав силеџија према раји, а велик број неподопштина што их је радио његов син Рустем-бег свалио се на њега. Убијен је на вјеру и из засједе на Мљетичку.

Међу учењацима, који су се истакли књижевним радом ва оријентал-

ним језицима, треба споменути некоје Херцеговце чија је слава прешла границе домовине:

Ахмед-ефендија Мостарац био је 40 година муфтија у Мостару и написао неколико вјерско-правних дјела: „Оиттећ -Тејауа" („Бисер шеријатских одлука"), „Епјечадеја " (коментар шеријатских институција од Кудурије), „Еећауа! Аћтед!" (шеријатске одлуке Ахмедове), „Тепути-Ккојиђ" („Просвјећење срца"), и друга. Умро је 1748,

Али-деде био је шејх дервишког реда Халвети, Пропутовао је велик дио Турске Царевине ради упознавања са шеховима и напокон се смирио у ханикаху (самостану), уз маузолеј Султана Сулејмана у Сигету. Ту је предавао свјетску и мистичну знаност, Умро је 1598 и покопан у Сигету. Написао је на арапском језику: „Мићадеге -еуа " („Разговор о првим догађајима") и „Еве ш- Кет" (мудрословна питања),

Мустафа Ејубовић, у народу звани „Шех Јујо", најпознатији је теолошки писац херцеговачки, Родио се 1650 у Мостару, гдје је и умро 1707. Иако су му се отварала у Цариграду врата сјајне будућности, радије је пошао у Мостар да буде муфтија. Ту је предавао теолошке знаности и написао 25 омашних теолошких дјела, од којих су нека касвије и тискана, Највећи дио његове књижевне оставштине налази се у Карађозбеговој библиотеци у Мостару. Алипаша Ризванбеговић му је подигао лијеп маузолеј у гробљу крај Шарића-џамије. Опширну његову биографију написали су му ученици; Ибрахим Опијач и пјесник Хуреми.

257