Nova Evropa

гу. За Широки Бријег платише први Бискуп и фратри дотадањем власнику Ахмед-аги Курту из Мостара 145 дуката. Већ 23. јула 1846 благослови и положи Баришић први темељни камен нове цркве и самостана на Широком Бријегу, а 1847 удари темељ бискупском стану у Вукодолу крај Мостара, на земљишту што га је Бискупу даровао Алипаша Ризванбеговић. Док се градио самостан с црквом, становала су браћа под једним храстом, а касније у једној дашчари пуне двије године; кад се саградило једно крило самостана, преселише се у њ. Градња је напредовала врло споро, јер није било апсолутно никаквих средстава: морала су два оца да иду широм Европе, да купе милодаре за градњу цркве и самостана; нешто су скупили, и тако се подигао први манастир с малом црквицом у Херцеговини. У ферману је било строго одређено, колика ће бити црква; није се смјело ни за центиметар прекорачити.

Кад су фрањевци дошли у Херцеговину, није у њој било ама баш ништа. То је био горски крај без путова, са раштрканим становништвом, те си морао сате и сате ићи пјешице, а више пута и четвероношке (како вели савремени писац фра Петар Бакула) док дођешу село. Први жупници морали су народ организирати, да се пробију најнужнији путови барем за јахање. О цестама није било ни говора. Тада су преко бујица и опасних поточина сами правили мостове и брвна, да узмогну пријећи из села у село. Усто су морали народ да лијече, уколико су сами знали и имали средстава за то. Оснивали су такођер и прве пучке школе. То је био први културни рад у овој дивљој и запуштеној земљи.

Дакако да је фратрима била најпрва брига: одгој свећеничког подмлатка на Широком Бријегу. С тим је ишло врло тешко: није било учитеља, учила, просторија, и средстава за прехрану. Народ је био дозлабога сиромашан, па ни јадни жупници нијесу могли много приштедјети за уздржавање ђака. Оци су скупили нешто милодара и с тим су саградили треће крило самостана, за сјемениште. Ради помањкања средстава могло се држати из почетка једва по десетак ђака, а и ти су редовно бјежали кући због глада.

Иза окупације Босне (1878) настале су прилике нешто повољније. Био је барем живот сигуран, а с новом великом и моћном културном државом долазе сасвим нов дух, нове потребе, и нова средства. Народ се је почео придизати економски и просвјетно, а тиме се је јачао и положај фрањеваца. Како се види из знаменитог и омашнога дјела дра фра Б. Гаврановића: »Успостава редовите католичке хијерархије у Босни и Херцеговини 1881« (Београд, 1985), Аустрија је дошла у Босну и Херцеговину са непријатељским намје-

262

а