Nova Evropa

рама против фрањеваца, ради политике, те стога није нимало погодовала фрањевачком школству; паче ишла је отворено затим, да фрањевце макне из јавнога живота и да им онемогући сваки напредак. Тако су, напримјер, херцеговачки фрањевци добијали годишње само хиљаду круна потпоре за теологију и сјемениште. Разумије се да се с тим није могло ни живјети ни умријети. Али се фрањевци нијесу дали живи закопати, већ су наставили свој мукотрпни рад на школству уз највеће личне жртве и напор. Број вјерника растао је сваке године, па је требало више младића узгајати. Браћа у Италији и Њемачкој примали су клерике на студиј бесплатно, а старјешинство је тражило средства за уздржавање сјеменишта на Широком Бријегу. Слало је способније људе на свеучилишта, да се оспособе за гимназијске професоре.

Кад се прикупило нешто новаца, подигнута је (1903) нова гимназијална зграда са шест разреда (од 1906—1918). Године 1918 била је прва матура. Босански Сабор повећао је нешто годишњу субвенцију за школство, па су херцеговачки фрањевци (1924) саградили величанствену нову гимназију и нов средњошколски конвикт за ђаке екстернисте, са електричним уређајем и водоводом. Уз ове двије грађевине диже се напоредо и нова прекрасна црква, право ремек-дјело за наше прилике; нажалост, она још није посве изграђена. Ове три грађевине на Широком Бријегу јесу монументално дјело херцеговачких фрањеваца, њихове свијести, љубави, и пожртвовности; оне чине, да је данас Широки Бријег наш Мопје Саво (како га је назвао њемачки учењак Dr. B. Kleinschmiedt). Ha upkBy ce je потрошило (до године 1914) око по милијуна круна, а пред двије године сва је прекривена бакром (који је стајао 300 хиљада динара). Бивша Босанска Влада није дала за градњу ове цркве ни паре, а није хтјела дати ни зајам од 100 хиљада круна, за коју се своту могла црква тада потпуно изградити. Ипак су фрањевци наставили с радом, те су саградили самостан у Љубушком (Хумац) и у Мостару, са црквама; затим још и четрдесет жупских станова и неколико сеоских цркава.

Са самостаном у Мостару везан је јачи културни рад фрањеваца, који су ту основали и тискару; њу је водио с почетка дон Франо Милићевић, који је издавао у њој политички лист »Глас Херцеговине« (касније »Херцеговачки босиљак«). Од 1900 издавали су фрањевци политички лист »Освит« и просвјетно одгојни часопис »Кршћанска обитељ« (од године 1900 до 1919), затим политички тједник »Народна слобода« (од 1919—1929), док данас издају »Мопштеп(а ггалслсапа« и колекцију »Савремена питања«, вјерско знанстве-

не расправе за наображене кругове (у редакцији дра. фра Д. Мандића).

263