Nova Evropa

Приморје, јужну Истру, те млетачке и ломбардиске крајеве, који су тада спадали под Аустрију. Следеће године, 1864, сакупљао је по хрватским селима у Доњој Аустрији; а године 1865, по Славонији, Подравини, и Србији. Године 1867 путовао је Босном и Херцеговином, а године 1868 Бугарском и Македонијом. Године 1869 прошао је опет Далмацију, до Боке Которске, и јужну Херцеговину. — Године 1861 је Јосип Шлезингер, капелник кнежевске музике у Београду, позвао Кухача у Србију, и ту му је Кнез понудио да се посвети сакупљању српске народне музике, — што Кухач није прихватио с обзиром на свој много шири задатак. На позив тајника Хрватског Глазбеног Завода у Загребу — који је, по закључку Хрватског Сабора, имао да унапређује уметност уопште, а напосе југословенску, — Кухач, који је тада живео у Осијеку, изјавио се приправан прихватити професуру из »складбоуке« композиције и »типалних глазбила«, клавира; али одбор овог удружења, из политичких разлога, није прихватио Кухачеву основу, према којој се овај завод имао да преобрази у југословенски конзерваториј. Овде ћемо одмах истакнути, да је музичко-нацијонално Кухачево схватање и његов рад, у своје доба, у Загребу наилазио на оштру реакцију музички протунацијонално расположених елемената »Глазбеног Завода«, који се никако нису могли одрећи својих »музикферајнских« традиција. У овом су погледу карактеристичне речи које је Клобучарић, као председник, изрекао на једној седници овог удружења: »Тог младог пунташа треба ушуткати, и његово дрско перо уништити... Тај у својим критикама несмиљено и без решпекта руши старо и намиче нам своје савјете јетким сарказмом«; док је другом једном пригодом исти Председник казао: да »нема никакве југославенске музике, — то им је некаква мушица в глави!.. «

Оштар Кухачев став према ондашњим музичким приликама у Загребу понајбоље карактерише чињеница, да је, на директно постављено му питање о раду у загребачкој Опери, стао на становиште да, с разлога што је Казалиште земаљски завод и што се као такав издржава земаљском субвенцијом, треба у том заводу изводити само словенска оперна дела, да би се тако дало подстрека стварању домаће оперске продукције. Ако пак опћинство за своју разоноду жели извођење опера и аутора Несловена, онда нека то опћинство ту оперу само и издржава и нека се та опера претвори у чисто градску установу. Пошто је коначно ипак постигао положај професора Глазбеног Завода, дошао је с управом ове установе у опреку ради музичко-туђинског духа у њој, те ради статута музичке школе, и још неких организаторских питања, па је огорчен своје место мужевно напустио.

402