Nova Evropa
Fažistički režimi imadu u jednom potpuno pravo: da je za jedan marod bolje i od veće koristi, makar i sa više rizika i 'opasnosti, imati režim diktature, u kojem se narod i ne saslušava, nego režim pseudodemokratije, koji stvamo upravlja diktatorski. Ovaj posljednji je doista daleko opasniji od diktature, jer imade mogućnosti da se dulje održi i da narod dovede do svestranog rasula. Osim toga, njegov prividni demokratski oblik ameta intenzivnom nastojanju pravih demokratskih elemenata da dodju do dzraza i da se bore za pravu demokratiju. Zatim, on postepeno vodi diktaturi, jer se ne razvija u pravcu uvodjenja demokratskih ustanova, nego u pravcu učvršćenja vladavine onih koji su već na vlasti; njegov se kraj, stoga, redovno pretvara u otvorenu diktaturu, pa se njeno zavodjenje pravda neuspjehom dotadanjeg »demokratskog« režima. Pred ovakvim režimom pseudodemokratije, fašistička diktatura imade dakle tu prednost da se ne može, teoretski posmatrana, dalje razvijati, nego počinje da slabi, da gubi svoj oslonac, i da priugotovljava put za demokraiju: njeno je trajanje, doduše, mnogo nepodnošljivije od režima pseudodemokratije, ali je redovno kraćeg vijeka i obično se svršava slomom, po zakonu da jači pritisak izaziva jači otpor, dok se pseudodemokratski režim sve više približuje apsolutističkoj formi vladavine.
Prisiljeni da se odlučimo, da li smo za režim pseudodemokratije ili otvorene diktature, mi bismo morali da biramo od dva zla manje, ukoliko nismo dorasli borbi za pravu demokratiju. A borba za pravu demokratiju vodiće se sve donde dok narod bude osjećao da je podvlašćen i da ne može nesmetano odlučivati o svojoj sudbini. Ko u toj borbi ne bude na strani naroda, taj će biti u datom momentu odbačen ukraj puta i bespomoćno ostavljen, kao onaj hromi s očima što će biti ostavljen od вИјерса ако ти pokazuje krivi put. A ko uopće ne vidi daleko, te se ne plaši budućnosti, taj će se i u ovim sudbonosnim trenucima odlučivanja za ili protiv naroda rukovoditi svojim ličnim interesima ...
S. M. Štedimlija.
47