Nova Evropa

Демократија и проблем државне управе,

Страх од апсолутизма и свјеже сјећање на посљедице такова владања руководили су творце посљератних демократских устава да посебним одредбама у тексту настоје онемогућити повратак прошлости. Неповјерење према егзекутиви, и она латентна бојазан да не би,државна власт пала опет у руке једног човјека, који би народ лишио слобода, за којима је толико чезнуо, — то је карактеристика велике већине устава, који су са толико народног одушевљења и теоретске дотјераности доношени послије године 1918. Али, није требало дуго и одушевљење је уступило мјесто разочарању. Кризе, државни удари, и револуције, били су на дневном реду. Мноштво је често само констатовало догађаје а да их ни само није разумјело. Наглашавано је са толико страна, и по ко зна који пут, да је парламентарна демокрација запала у тешку кризу, да се је показала неспособна за живот, и да треба да уступи своје мјесто новим системима. Све то мало након велике побједе што ју је барјак демокрације био извојевао у највећем сукобу свих времена!

__А о чему се је заправо радилог —- Модерна држава настала је у доба потпуног економског либерализма. У доба кад се је задаћа државе састојала само у том, да осигурава ред и поредак унутрашњости, и да се брине за сигурност државних граница. Еволуцијом државне идеје опсег дјелатности државе постајао је све шири, а њена директна интервенција на економском, социјалном, и другим пољима постала је неминовном нуждом коју диктира постулат правде. Није дакле чудо, штавише потпуно је разумљиво, да су многе државне институције чији постанак датира из времена економског либерализма, у наше вријеме, у перијоду државног интервенцијонизма, затајиле. И баш ово лоше функцијонирање појединих институција модерне државе, чији творци нису имали ни могли имати пред очима данашње управо фантастично разграњено задирање државе у све сфере јавног живота, чини суштину онога што се назива кризом државе, односно државног система. Демокрација као идеја — идеја слободе — није и не може бити у кризи, јер се читава историја човјечанства гледана из дистанце вјекова исцрпљује у његовој борби за један идеал, за идеал слободе; кризу проживљују, у ствари, само разне техничке институције модерне државе, па је потреба рефорама и потпуне реорганизације ових демократских установа, и њихове адаптације

48