Nova Evropa

потребне многе коректуре, различите већ према карактеру на рода и његовој социјалној структури, према културном нивоу, и према политичкој зрелости. Слобода је темељ на коме је изграђен систем парламентарне демокрације, и једино за њу се може рећи, да представља прогрес прошлости и да крије у себи велике могућности стварања у будућности. А тај систем свакако најбоље одговара уставном развоју и културном напретку еврогских народа.

Парламентарна демокрација, као политички систем, не претпоставља неки одређен тип државне организације. То је ствар која је препуштена становништву сваке државе: оно има да оде бере такову организацију која ће најбоље одговарати његовим нацијоналним, привредно-социјалним, и културним приликама и потребама. Ту је од нарочите важности питање, да ли је становништво државе етнички јединствено (напримјер, Француска) или није. У првом случају је народ остварио све своје нацијоналне тежње, створио властиту државу, која ће његове интересе ако затреба и оружјем бранити; у таквим приликама омогућено је том народу да се сав посвети рјешавању својих привредних, социјалних, и културних проблема. Сасвим друкчије стоји ствар са народима који немају властите државе: они нису остварили своје нацијоналне тежње за слободом и независношћу, немају властите државе, већ се налазе у склопу туђе државе, па је — све ако имају макар и широку аутономију — њихов положај — положај мањине, дакле тежак и прекаран. Модерна држава показује стално тенденцу, да све више задире и у приватну сферу појединца; опсег дјелатности индивидуа, који се некад сматрао посве слободним, постаје сваким даном све ужи. У таким приликама, положај етничких мањина веома је тежак: оне нити могу нити смију све своје стваралачке способности упутити само у правцу своје што потпуније привредне, социјалне, и културне изградње. Не могу зато, јер већи дио расположивих народних сната мора стално да бдије над сигурношћу нацијонално политичких тековина, које редовно налазе свој изражај у једној или другој форми аутономије. Већина, која има у рукама државну власт, настојаће увијек да права мањине што више ограничи, како би се што прије ријешила овог засебног политичког индивидуалитета, будући да овај стоји на путу многим њеним политичким и култур-

ним тежњама.

50