Nova Evropa

знавао. Част Римскоме Папи, који седи далеко у Ватикану, и част новоустоличеном Српском Патријарху Гаврилу, у Београду. Али кад се они обраћају нама као Хрватима и Србима — »добрим војницима Христовим«, зар нам не говоре истим језиком (кад говоре нашим језиком), и зар не изговарају исте речи: »Износите истину где је мрачна заблуда донела таму«, и »учите љубав где се укоренило мрско самољубље« (из посланице Светог Оца Папе загребачком Надбискупу, у очи Нове Године)2 А нема католичке истине и православне истине, истина је једна, као што је и љубав једна и општа.

Али, ако има само једна истина и само једна љубав, нису једно реч и дело. Ми чујемо речи с предикаонице, али не чујемо о активном учешћу Цркве, ни православне ни католичке, у значајним светским догађајима који се данас одигравају на наше очи. »Читави се народи разапињу на крст, и крв се про лива немилице«, — а где је Црква, и да ли она што чини да се проливање крви заустави“ Где су Свети Отац Папа и кардинали, где су патријарси и владике, и сви други првосвештеница, да проповедају истину и љубав онима којих се све ово у првом реду тиче и који су главни узрок свему И империјалисти кажу да хоће мир и да траже истину, а у ствари -— лакоми на туђу баштину — сипају немир и рат свуд уоколо. Шпанија гори у пламену братоубилачке борбе; Далеки Исток обавио је црвени дим који се пуши из крви милијона убијених људских бића; у великим државама цивилизоване Европе стрељају људе на буљуке, као зечеве, или их гута помрчина са знањем или по наре ђењу »надлежних«, — а црквени оци скрстили руке, или брину своје ситне бриге: расправљају о значењу речи »мисија«, и настоје дати нарочит смисао речи »акција«. А њихова мисија је јасна као дан, и човечанство вапи за њиховом акцијом!...

Да ли говорим као јеретик“ — Испитујем себе, и не налазим злобе у срцу свом. Подједнако волим и Гргура Нинског и Светога Саву, и Доситија Обрадовића и Штросмајера, и Мажуранића и Његоша, и Мештровића и народне јунаке, и овога »Христа« и истину и мир; али истину по сваку ценуа мир не по сваку цену, већ само онај који (по речима његова енглеског браниоца Идна) почива на узајамномпошто вању и међународном споразуму. Под утиском збивања, тамо ван цркве и у свету, стојим скрушен пред овим Рас-

| Ћ.

пећем и молим се за такав мир.

38