Nova Evropa

Иако се није бавио активном политиком, Јагић је у другој половини прошлога века — поред Рачкога — један од ступова Штросмајерова Југословенства, Своје мисли O Србима и Хрватима износио је већ:у првом свом већем делу, у »Хисторији књижев„ности народа хрватскога и србскога« (1867); и отада их налазимо обилно у свим његовим многобројним расправама и књигама. Можда није на одмет да, данашњем нејугословенском времену упркос, извадимо из његових списа и забележимо овде неколико маркантнијих места и изрека овог осведоченог Србохрвата.

У време када су Аустријанци и Маџари поделили били власт у Аустро-Угарској, Јагић је говорио, да се наш језик зове хрватско-српским, а Хрвати и Срби да су »два најближа и најсроднија племена једнога те истога народа«. Он је тада тврдио, да је немогуће оделити хрватско од српскога, јер су се Хрвати и Срби током историје измешали; једино их деле вера и писмо, али он верује да »дух напретка и просвјете изравнат ће прије или послије и те храпе, те порушити онај посљедњи пријебој, који

дијели брата од брата«... Године 1867, он је веровао у напредак "нашега народа, »кад се уклоне све запреке које му се дан данашњи одасвуда на пут стављају«... Он жали, што Хрвати ни

Срби у прошлости нису основали веће државе, »нису скоро нигда умјели онако слошки живјети у задрузи државној«; каже, да су Јужни Словени додуше имали великих и јаких владара, али да нажалост ниједан од ових није ујединио трајније бар већи део нашег народа, »него растртани на много комада поизгубише редом скоро сви своју самосталност и слободу, падши под власт Нијемаца, Талијана, Маџара, Грка, и Турака«. Али, Јагић увек верује у бољу будућност; прилике се код Јужних Словена у најновије време, вели Јагић, поправљају, јер се родила мисао словенске узајамности, која ће изаћи из књига и показати се у свим гранама народног живота. За њега је четврто југословенско племе, Бугари, додуше у историском и књижевном погледу одељено од осталих племена, али само »док не сване и на Балкану зора боље будућности«. Нико није боље од Јатића разумео ни вредност словенске мисије апостола Ћирила и Метода: у доба када су Аустријанци Хрвате и део Срба препустили маџарском тлачењу, Јагић се са побожном захвалношћу сећа Ћирила и Методија, који су »први пробудитељи словјенске народности«;

260

МЕ