Nova Evropa

i Srbe iz Like, a i drugde, ne smatramo dvema »nacijama«? Ima razlike, to dobro mnamo, i medju njima (verske, oduvek; a sad, naročito političke); ali, koliko je jače i važnije omo što ih vezuje i što je zajedničko! Ima razlike i izmedju Prusša i Nemaca iz Austrije, ili Nemaca sa Rajne, izmedju Provansalaca i Francuza u Normandiji, izmedju Rumuna u KErdelju i Rumun3 iz Moldavije i Besarabije, — a da li su ikad bili svi ti i ostali narodi u Evropi više jedno nego što su danas? Ali, da se vratimo na lepu knjiŽevnost 1} na narodni jezik, pa da zapitamo G. Dra. Budaka: zar mu nije bliži i razumljiviji, nesamo po jeziku, mnogi srpski pisac od mnogog hrvatskog pisca? Neka mete ruku ma srce, pa neka pravo kaže: zar me uživa više kad sluša marodne ipesme, iz bilo kojeg mašeg kraja, nego čitajući ponekog zagorskog pesnika ili

pripovedača; ili — još bolje: koga čita s većim razumevanjem, Njegoša, koji je Srbin-Crnogorac, ili — тесто — zagrebačku

literaturu (u užem smislu reči), bilo stariju bilo noviju? ...

Ali, da ne idemo predaleko u raspravljanju ove nepregledne i neisenpme teme, o kojoj smo često pisali. Sve što smo želeli ovom prilikom reći i postići jeste: da pridjemo ljudski malo bliže Mili Budaku, ako možemo; + да ga zamolimo, da i kad predje na politički teren, te kad sudi o opštim stvarima, ne dopusti da ga osvoje i svladaju. utisci ličnih doživljaja, makoliko ovi bili bolni i davali mu prava da bude uvredjen i ogorčem. Život i sudbina pojedinca, u poredjemju sa celinom, ne znače mmogo, i prolaze brzo; a ostaje narod, zajednica. Pa zar on koji — Кад објекшупо gleda — prodire tako duboko u marodmu dušu, i reprodukuje rečima tako Živo i slikovito sredinu iz Које је ponikao, гаје pozvan, i dužan, da svoj zdravi instinkt marodnoga čoveka, svoj prirodjeni talemat i svoj oblagorodjeni duh, stavi u službu celine i zajednice, a me svoje subjektivne ličnosti, i kad govori za svoje političke istomišljenike? 'wU svakom slučaju, uvereni smio da Mile Budak, kad bi gledao i na politiku i opšte stvari objektivno i sa malo višeg gledišta, i kad bi bio malo bolje obavešten o onom što smo pisali u »Novoj Evropi« kroz ovih dvadeset godina, ne bi mogao olako nazvati »ćoravim poslom« ono u što mi tako tvrdo verujemo i što evo već od počelka veka iskremo i otvoreno ispovedamo.

С.

258

с