Nova iskra

Б рој 2.

НОВА ИСКРА

Отглпл 27.

под ведрим небом. Ту, мирно седећи, пуше и чекају купце сељаци атлетских облика. Ако треба померити џак жита, претоварити товар дрва, ту су жене, да то изврше; оне и ору, сеју, жању и доносе на пазар. Ми видесмо једну од ових сиротица, која је из јутра била донела на леђима товар дрва, пет пута већи од ње, и сад га враћаше кући стрменитом стазом, јер га није могла продати. Нзеп муж иђаше за њом, јашући на једном магарету, с кога му се

ноге готово вуцијаху по земљи, човек ношаше пушку о рамену и пушаше величанствено као какав племић . . . . Диоклецијан је подигао уједно и свој двор и варонг: Спалато и Салону. Али на месту, на коме је двор, утиснут у нову варош, стара, варотп Салона сада је само гомила развалина. (свршит1е ое)

СУНЦУ НА ЗАХОДУ

^^унце сјајно, царе неба, Света овог добротворе, Дивно ли си на западу Кад за плаве слазиш горе !

У заносном том тренутку Како мирно склапаш очи ! А из тебе како свету Благост, л>убав и мир точи! Побожношћу обузета Боже свети, Боже благи, Моја душа чезне, тоне; Боже правде и љубави, А руке се моје дижу Дај ми санка и крепости Творцу света, васионе ! Да те мравак вечно слави !

Гора листом својим ћути, Поток тише већ жубори, Величанству твом се клања Све птто божја рука створи !

М. Крстик.

ВЛАДИШИР КЛРИЋ

рошло је већ више од пет година, од како је судбина срушила још један стуб српске науке, од како је савладала још једног великог поборника Српске Мисли, од како је смрћу угасила живот Владимира Еарића. Па ипак није доцкан, да се сетимо имена тог чувеног географа и великог Србина; имена човека, који се мајци Србији одужио тако, као ретко који од њених синова ; имена научника и родољуба, који је цело Српство и сувише задужио својим радом ; имена на далеко чувеног и увек цењеног. Није ми циљ, да на овом месту пишем опширну историју живота и рада Карићева *), већ само желим, да најкраћим поменом подсетим читаоце на значај тог великог човека и важност његових радова. Породица Карићева старином је из села Д. Трешњевице, округа крагујевачког, одакле је његов отац Благоје дошао као доводац у село Светлић, истога округа, и ту се доцније оженио Миленијом из познате породице Вукићевића. У томе селу рођен је Владимир 7. новембра 1848 год. Срећом за Српску Мисао и књижевност Благоје постане практикант у Ст. Брусници 1853. год. Ту му син сврпш три разреда основне школе. Четврти је изучио у Чачку, где је Благоје премештен 1856. године. Пошто у Чачку није било гимназије, Благоје, жељан да школује свога сина, затражи премештај у Крагујевац и добије га. У Крагујевцу је Владимир свршио три разреда гимназије, а четврти у Шапцу, где је Благоје постављен за писара начелства. Из Шапца дође Владимир сам у Београд. Ту доврши гимназију и изучи правни Факултет В. Школе, 1868. год., у својој двадесетој години. Одмах по свршеном школовању постављен је за практиканта шабачког суда, а 1870. г. за писара начелства пожаревачког. Али је наскоро напустио правну струку и прешао у просветну из жеље, да користи српској књизи. *) Тај је посао предузео једаи г. проФееор В. Школе.

Указом од 17. авг. 1870. год. постављен је за суплента шабачке гимназије, а 1873. г. за проФесора гимназије у Пожаревцу. Одатле је после годину дана премештен у Шабац, а 4. септ. 1881. год. у Веоград. У Београду је најпре био проФесор, за тим статистичар министарства просвете и црквених послова, па секретар министарства ун. дела. Најзад је постављен за консула у Скопљу, где је био до 20. авг. 1892. год., када је враћен за проФесора II београдске гимназије. Исте је године због слабости стављен у пенсију. После кратког времена он је ради лечења отишао у Грис, у Тиролу, где је и умро 27. децембра 1893. год., у 46. години. Карић није био енциклопед. Он се није бавио разноврсним пословима. Готово сав свој рад посветио је ГеограФији, с тога је ретко његово дело, које не би било географске садржине. Ја ћу поменути само најважнија: Зежлосшс Краљевине Србије и Земљоиис Српске Земље и Балканског Полуострва, оба за основне школе ; Сриска Земља; Земљоиис за ниже разреде средњих школа у три дела, а четири књиге. Целокупно издање овог Земл>описа изишло је 1893. год.; Карта Балканског Полуострва размера 1:1.000.000 и Карта Сриске Земље и Балканског Полуострва размера 1 :3.000.000; и „Србија" опис Земље, народа и државе. „Србија" је изишла 1887. год. и произвела читаву сензацију на словенском југу. Она је до врхунца уздигла и дотле велики углед Карићев. То је дело првог реда јединствених књига у српској књижевности, којој још ни данас нема равне. „Она се не састоји само из гомила научних података, већ је пуна живота, искићена успоменама из прошлости, чланцима који објашњавају разне појаве у народном животу, особинама земље и њене природе, а по негде и погледима, који далеко продиру у будућност Србије" — КагоЉп „Карић како љуби свој народ, тако љуби и истину, и нома сумње, да га је управо л>убав к народу и нагнагла, да открије и страшне ране, које су притисле народ, не би ли се оне што пре извидале" — У1епас. —