Nova iskra

Страна 26. НОВАИСКРА Број 2.

особито становништво. Јер сем Талијана, који у већини станују у вароши, у н>у се свакодневно са села стичу и многи Далматинци, словенског норекла.') Њих треба видети на тшјади или Млетачкој капији, кад улазе у варош натоварени живином, зелени и воћем. Ови људи, високи по шест стопа и више, са својим црвеним канама, намакнутим до уншју, са својим пршњаком на плећима, са својим појасом, на коме су дуги нонсеви, изгледају оообито смели и одважни. Пруски краљ Фридрих Вилхелм од њих је и рекрутовао своју гарду. Већина их је одевена у крпе. Али какве богате крпе и какво поносито држање! Женско одело је исто тако чудновато. Црвене чарапе и гаамија исте боје, прегача, јелек ишаран црвено, жуто, бело, као цветна ливада, —• ето такво је с бескрајним разликама у нијансама и облицима сјајно одело далматинских жена!.. . Желећи га посматрати из ближе, изашли смо једне вечери у село кроз Млетачку Капију. Пут је водио обалом морском, готово равно с морским огледалом; сунце пак беше на заходу. Тако смо ишли до оближњег села. Случајно , једна млада Далматинка, која тамо такође иђаше, показа нам пут и беше нам донекле друг. Учини ми се, да сам о д ње разумео, (а ја вам знам врло мало талијански, а ни мало словенски) да она иђаше из вароши, где је, сирота, целог дана за пола динара носила на глави малтер за зидање једне куће. Тако је на целој далматинској обали: жене раде најтеже радове; оне су скоро као запрега. Муж је по природи војник; он пуши или

воЈуЈе и презире рад. Гнездо ових чудноватих обичаја налази се у планинама, које се гранају по Босни, Херцеговини, Црној Гори и Албанији. Ми смо неколико пута имали прилике, да их опазимо: њима је, без сумње, корен у вечитом страху, у коме је овај народ живео од

На иуту у Задар.

турског освојења. Али ће извесно промене у политичком животу ових Словена изменити и ове обичаје. Расејани по планинама, као у четничком рату, ова словенска племена почињу се сазнавати и присећати, да су негда били велики народ. Под једним штитастим грмом, који се уздизаше близу пута, у сред једне ливаде, видесмо групицу људи, наоружаних до зуба, ио' леглих у круг и с облаком дима, који се као ореол дизагае из њихових лула. То је био општински одбор, који се саветовао. Куд ћете веће пољске или сеоске прилике, а још с тако намрштеним лицем ? У селу нађосмо крајњу разноликост у оделу : између свих блисташе касапин, главна личност овде, црвенилом и потамнелим златом своје краљевске извештале доламе. Вратисмо се по ноћи, сигурнији у овој непознатој землш, пуној оружаних Људи, него што би били и у Паризу око поноћи у каквој споредној улици и на очима благонаклоне полиције. Задар се није подигао падом Млетака, он се гуши иза својих остарелих зидина, групованих око пристаништа, које више није довољно дубоко ни за лађе средње величине. Лав Св. Марка ставио је своје шапе на сва врата у Задру. Спљет, његов сусед, готово га је заборавио. У осталом, ово је сасвим римска варош, награђена у старој Диоклецијановој палати: четвора врата на палати постала су четвора врата варошка. Још се види перистил палате, царска ложа, Јупитеров храм, претворен данас у саборну цркву. Али готово ово све треба тек погађати, јер су се куће без реда ућушкале између стубова, по термама и у приватним царским апартманима. Ово Фантастично нагомилавање гради прави лавиринат уличица и сводова где би какав испитивалац старина на сваком кораку падао у несвест. Велики спљетски пазар уираво је изван зидова варошких и држи се

На Сиљетском тргу.

') Нраво је чудо, да г. Жусе није умео предизније обележити Србе у Далмадији, већ се задовољио само надоменом, да су Далматинди Словени! У осталом, овако што је'обична ствар код Француза,

кад говоре о Србима. Ми смо имали дрилике лично дознати г. Жусеа, на н.егову доцнијем нуту кроз Србију, и опомињемо се, да нас је приличног труда стало уверитн га, да су Далматинди чисти Срби.